Elektronski duo Rajot 87 (Riot 87) najpre je izdao novi album koji nosi naziv ,,Pobuna”, u čijoj su izradi učestvovali Sajsi MC, Bvana, Iskaz, Varvari, AmanZaman i Ajzbrn (Eyesburn). Nedavno, objavili su i EP pod nazivom "Sweet Noise Vol.3".
Gitarista benda, Igor Despotović, je osnovnu i srednju školu završio u Kragujevcu, ali se nikada nije bavio svojom pravom strukom. Pre ovog, svirao je u dva metal benda, ali se pronašao u dabstep/dram en bejs/rok žanru. Pažnju u inostranstvu su privukli na raznim takmičenjima u remiksovanju pesama, pa su tako potpisali ugovor sa najvećom izdavačkom kućom koja se bavi elektronskom muzikom. Njihova muzika se može čuti u reklamama, igricama i rijaliti programima u celoj Americi. Igor Despotović  je album obogatio svojim žestokim rifovima. Sa Ivanom razgovaramo o celoj Riot 87 priči...

HC: Zanimljivo je da ste poznatiji u inostranstvu nego u Srbiji. Koliko se ta situacija promenila otkad ste izdali album za domaće tržište?
R: U suštini se nije promenila mnogo. Ovim albumom smo hteli da pokažemo domaćoj sceni da i mi konja za trku imamo što se tiče svetskog elektonskog zvuka, da i u Srbiji postoje ljudi koji se bave dabstepom i dramom,  i da to može da bude kvalitetno i sa vokalima na srpskom jeziku.

HC: Kako je došlo do toga da započnete karijeru u inostranstvu?
R: Oduvek smo bili više zainteresovani da naša muzika uspe spolja nego kod nas, tako da su nam prvi lajv nastup i prvi didžej set bili izvan Srbije. Ovde nije dovoljno razvijena scena za našu muziku, a organizovanje žurki je više na drugarskom nivou i nivou činjenja usluga, tako da se tu ne nalazimo.

HC: Na albumu gostuju mnogi naši muzičari, kao što su Sajsi MC, Iskaz, Bvana, Don’t Touch Anything, AmanZaman, Varvari, Hornsman Coyote… Kako je došlo do saradnje sa njima?
R: Do saradnje sa njima je došlo tako što smo mi uradili remiks za nekoliko njihovih pesama, pa smo zajednički došli na ideju da uradimo original pesme i izbacimo album. Uglavnom su svi bili oduševljeni kad
smo im pustili našu muziku i ponudili saradnju, tako da je kasnije pravljenje pesama bila rutina.

HC: Da li je tačno da je trebalo da snimite pesmu i sa Dubiozom Kolektiv?
R: Da, tačno je. Čak smo uradili i instrumental kojim su oni bili oduševljeni, ali su u vreme kad je trebalo da se snime vokali, bili zauzeti nastupima, pripremama i organizovanjem koncerta u Areni. Kasnije su izbili neredi u Bosni, koliko smo shvatili oni su u to vreme bili politički angažovani tamo tako da smo odložili saradnju za neko drugo vreme.

HC: Svi vas opisuju kao dabstep/dram/rok duo. Koliko se slažete sa tim opisom? Da li biste se svrstali u jedan žanr?
R: Mi smo sebi nametnuli taj opis. Kao sto se čuje u našoj muzici, nismo žanrovski ograničeni. Tempo se menja od 100 do 180, tako da bi bilo glupo da sebe nazivamo dabsteperima, a da u lajvu izvrtimo i dabstep, i dram i trep, i dramstep. Sve je to do vajba.

HC: S obzirom na to da ste poznatiji u inostranstvu i da ste uglavnom radili remikse mnogih hitova, kakve su reakcije na album na kojem je većina pesama na srpskom?
R: Za sada su reakcije uglavnom pozitivne. Ima čak i stranaca koji uče srpski. Imamo u planu i da uradimo neke od pesama na engleskom jeziku, ali videćemo već.

HC: Kolika je razlika između muzičke industrije u svetu i u Srbiji?
R: Svet je 100 godina napredniji od Srbije, a takva situacija je i u muzičkoj industriji. Ovde se sve svodi na poznanstva, veze, usluge, dok se u svetu gleda talenat i želja i trud. O finansijskom aspektu nema potrebe ni govoriti.

HC: Nema vas u mejnstrim medijima u Srbiji, već samo u medijima koji se bave alternativnom muzikom. Koliko prostora ima alternativna muzika u inostranim medijima?
R: Nažalost, ovakva muzika se samo u Srbiji smatra alternativnom. U svetu je to odavno postalo prirodno u mejnstrim medijima. Naša muzika se uveliko koristi za najave nekih američkih rijaliti programa poput Nindža Ratnika. Neki od najvećih svetskih gejmera koriste našu muziku u svojim montažama i promociji najnovijih video igrica. Takođe na jutjubu se naše pesme mogu naći kao pozadina u brojnim promo spotovima za ekstremne sportove, bicikle, izložbe automobila, parkur.

HC: Neki vas nazivaju srpskim oružjem za masovno uništenje i detetom Penduluma, Noizie i Prodidžija. Koliko vam to imponuje? Koliko vas to motiviše za dalji rad?
R: Naravno da imponuje i motiviše na dalji rad kad te ljudi koji se bave muzičkom promocijom upoređuju sa takvim velikanima, ali opet kažem – u Srbiji se to dočekuje na nož. Mada više nam to ni ne smeta. Naučili smo da više poštujemo reč nekog Amerikanca koji svaki dan sluša muziku, nego reč ,,eksperta” koji ide i redom komentariše pesme na jutjubu.

HC: Kakvu muziku slušate privatno?
R: Od Silvane, do Nirvane. Bukvalno.

Sa Igorom razgovarao Nenad Pejak