Da li filmovi modernog doba postaju pandan jedan drugom - Predestination (2014)?



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Generalno se u životu vodim idejom da ne razmišljam o stvarima koje nemaju smisao. Film „Predestination“ potpada pod kategoriju dela koje nemaju poentu. Svaka čast režiserima nemačkog porekla, braći Spierig na trudu da ispoštuju žanr (film se vodi kao triler sa naučno fantastičnim momentima), ali moja pažnja se uvek više usmerava na priču i koliko je ona zaista interesantna za gledaoce.

Australijski „Predestination“ bio je jedan od najiščekivanijih filmova ove godine, što mogu da shvatim kao želju da se vide neke novine u domenu naučne fantastike, i naravno da se pogleda dobar triler među obiljem novijih neuspelih pokušaja. Iako ne pripadam obožavaocima sci-fi žanra, ne vidim kako bi mogao njih da zadovolji ovakav projekat obzirom da nije uspeo ni mene. Film „Gravity“ (2013) Alfonso Cuarona koji je bio iščekivan sa istom željom godinu dana ranije je neuporedivo bolje urađen, priča je solidnija jer ima zaokruženu celinu sa poentom, bez obzira na banalne momente u dijalogu. Ostala sam zatečena načinom na koji je snimljen, ali opet mu ni to nije pomoglo da ga gledaoci zavole jer su očekivali veću zajebanciju u kosmosu, a ne toliku količinu statičnosti, koja meni nije smetala.

“Predestination” iako je lošiji film od “Gravity” će biti bolje primljen kod publike upravo zbog dinamike samog filma (i nedostatka iste kod pomenute Gravitacije). U “Predestinationu” imamo problem da do samog kraja i ne znamo o čemu se u filmu radi - a nije da me i preterano boli k* za to jer ne zadovoljava moje kriterijume, no, ako već moram da  se osvrnem na radnju, film je baziran na priči Roberta Ansona Heinleina „All you zombies“. Za moj ukus, pošto je film urađen po principu „priča u priči“ glavna priča, a to je da je Etan Hawke, neimenovani pripadnik neke misteriozne specijalne jedinice čiji agenti putuju kroz vreme ne bi li sprečili terorističke napade i sl. je daleko lošija i nezanimljivija od sporedne priče, a to je priča Jane iliti Johna (Sarah Snook) koju ona(on) ispriča Hawkeu kada ga njegovi nadređeni vrate u prošlost da odabere regruta koji će mu pomoći da ubije tzv. Fizzle bombaša. Janeina priča je bio jedini segment u filmu za koji mogu da kažem da drži pažnju i da je do jednog momenta interesantan. Sarah Snook koja tumači lik Jane (Johna) je dobro odradila svoj deo posla, ali me nervira njena pojava; ma koliko da je dobra glumica uvek će me iritirati njen lik. Etan je standardno dobar ali sve glumi na isti način, ne mogu uopšte da napravim kategorizaciju njegove glume, svaki katakter kao da je on sam. Isti problem se dešava i Leonardu DiCapriju, sve sto je stariji kao da sve više podseća na samog sebe u svojim ulogama.

Poenta ovog filma ne postoji. Oni su zakomplikovali priču u nadi da će prosečno inteligentan čovek na kraju, po završetku gledanja biti impresioniran i zatečen, a zapravo - ništa nije ukapirao.Poenta je da nema šta da se ukapira. Ne želim da otkrivam sve šta će se dešavati do kraja, da ne bi bilo spoilera, ali moram da primetim da je kraj veoma stereotipan, videćete ako pogledate film. Koliko smo puta sličan kraj imali prilike da  vidimo? Da se vratim na svoju hipotezu od koje sam i počela, da li se danas prave filmovi “ko jaje jajetu”, čija radnja liči jedna na drugu, čija režija liči jedna na drugu, filmovi koji treba da nas “kupe” samo specijalnim efektima bez da se neko zaista zapita zašto je taj film isprva i snimljen? Nisam impresionirana i ne volim ni da razmišljam o ovom filmu i tražim smisao tamo gde ne postoji. Ocena od mene od 1 do 10 ne bi bila čak ni 5, i nikada ne bih preporučila ovakav film nekome da ga gleda. Ako je do naučne fantastike bolje pogledajte Carpenterov “The thing” (1982.), iako je stari film ipak je ostavio traga na buduće reditelje, zbog svojevrsne tehnike kojom je snimljen i originalne priče. Moja poruka nakon gledanja “Predestinationa” bi bila: „Bolje pogledati filmove za koje smo sigurni da vrede ako već do sad nismo, nego nova ostvarenja“. “Predestination” nije originalno delo, samim tim što ga nakon gledanja zaboraviš u roku od 15 minuta, niti je u meni probudio emociju, što je, bar po meni, svrha svih filmskih projekata.

Ena Maksimović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva