Za razliku od prvog talasa repa u Srbiji u okviru koga su mahom delovali izvođači iz Beograda, drugi talas, početkom dvehiljaditih, doneo je širu paletu repera poteklih sa različitih tačaka naše zemlje. Nova, treća generacija izvođača koji su reperski stasali pre nekoliko godina, donela je, međutim još veći diverzitet u pogledu gradova, te samim tim i veće bogatstvo stilova. Tako se pojavila izrazito vitalna novosadska (t)rep scena, ali i brojni izvođači sa južnih srpskih podneblja. Marčelo je svojevremeno stavio Paraćin na hip hop mapu, X3M i Suid Kruševac, ali su se tu poslednjih godina pojavili i Aleksinac, Leskovac, Niš... Tako smo od obnove Bassivity music-a bili u prilici da se upoznamo sa npr. mladim i talentovanim aleksinačkim reperom Kendijem (Cantwait), ili niškim hip hop pesnikom Furijom Đuntom, koji su svakako osvežili scenu inovativnim liričkim akrobacijama. Međutim, pored Basivitija, pojavili su se i veoma zanimljivi, nezavisni hip hop projekti poput niške Stereo Banane ili grupe IRS, ali i leskovačkog repera DelKora i novosadskog, leskovačko/mitrovačkog sastava Tandrprc. Ovom prilikom ću se fokusirati upravo na poslednja dva projekta i izdanja koja će vas bez sumnje nasmejati, ali i podstaći na razmišljanje o trenutnoj društvenoj stvarnosti Srbije.

DelKorov album Majmunisanje (sa akcentom na treći slog), jeste jedan od najzanimljivijih, ali, na žalost, slabo propraćenih ovogodišnjih albuma. Video spotovi za pesme Životinjski rep i Klanje sa DJ Kordom, na adekvatan način su najavili album koji u celini, po tematici i energiji upravo odgovara atmosferi ovih numera. Reč je o tvrdom, boom bap zvuku koji predstavlja antipod sve popularnijem trepu u našoj zemlji. Dakle, u svim pesmama, zapravo dominira stari dobri, andergraund zvuk, sa odličnim semplovima koji kao da su otkucani u klasičnom Akai MPC-u. Pored osamnaest znalački urađenih matrica, DelKor nam je predstavio i svoje lucidne tekstove pune humora i dovitljivosti, odlično napisanih i još bolje odrepovanih. Ono što je karakteristično jeste konstantno korišćenje lokalnog slenga i leskovačkog naglaska, često, čini se, namerno prenaglašenog. Zanimljivo je, međutim da iako se može učiniti pri prvom slušanju da je reč o parodiji, nakon nekog vremena postaje evidentno da to nije osnovni smisao korišćenja samog naglaska. On je tu da bi pocrtao autentičnost tamošnjeg govora, koji u ovom slučaju, omogućava izvođaču da se pesnički poigrava sa rečima, uklapajući ih na najrazličitije načine. Grupa D-Fence je svojevremeno radila slične stvari, dok je danas to postalo rasprostranjeno među mladim reperima sa juga. Uostalom, ako je američki Dirty South trep zvuk uspeo da preplavi ceo svet sa reperima južnjačkog izgovora, nema razloga da i naši reperi sa juga ne osećaju slobodu u korišćenju onoga što je autentično za lokalno podneblje. To uostalom i jeste suština hip hopa, koju nam DelKor predstavlja na najbolji mogući način, doprinoseći razvoju scene, dajući joj nove, sveže impulse. Domaća rep scena, međutim nije idealna, a evo šta DelKoro ima da kaže u vezi toga: ”Svi su tu iz neki razlog, ima desetinu pametni', ostali su za zatvor, j...a vas droga i kola i kurve i pare i ulice i podzemlje u k..c sve pošaljem, jer ja sam ja, i go i bos i spič..n, al' ne dam da kažeš kako da akcentujem i pričam, stvar izbora, pričao bi' na ciganski da mi je majka ciganka.”

Na ovom albumu DelKora gostovao je i leskovački reper, Lejzi Reps, član grupe Kue!?, ali i sastava Tandrprc. Lejzi Reps je projekat Tandrprc pokrenuo sa 3manom, izvođačem iz Sremske Mitrovice, objavivši istoimeni album u okviru Provere mikrofona, pokreta koji je poslednjih desetak godina poznat po svojim hip hop kompilacijama. Ova zanimljiva grupa nam donosi specifičan zvuk inovativnih matrica i duhovitih tekstova. Poput DelKora i Lejzi Reps na traci zadržava južnjački naglasak suprostavljajući svoj reperski manir načinu 3manovog rimovanog izlaganja, koji se možda može uporediti sa Kruksom iz Bauk Squad-a. Oni nam govore o vizijama svoje bogate mašte, piktoresknim prikazima stvarnosti, ali i irealnosti. Sanolike, groteskne slike koje opisuju ovi mladi reperi bogate imaginacije, približavaju nam njihov jedinstven svet, stripolikog karaktera. S obzirom na to da je reč o studentima engleskog jezika i književnosti (Lejzi Reps) i srpske književnosti (3man), njihove ideje se ne kreću u pravcu uobičajenog uličnog reprezentovanja, ali nemaju nameru ni da slušaoca obasipaju intelektualističkim introspektivnim tekstovima. Ključni element u njihovom načinu obraćanja jeste ironija, kojom obavijaju svoja zapažanja o hip hop sceni (često parodirajući trep repovanje), ili o aktuelnim socijalnim problemima, osvrćući se npr. na pitanje privatnih fakulteta. Ipak oni nam eksplicitno ne izlažu svoje stavove, već nas pozivaju da sami protumačimo značenjske osnove tekstova, zamaskiranih iščašenim, ali ne i banalnim humorom. Njihov humor je pak, često usmeren i ka njima samima, te se i album završava pesmom Triptih, u kojoj možemo da čujemo 3menov tekst: ”Sedim na klupi, vadim knjigu, volim da učim, nemam ribu, lep sam dečko, imam kintu, al ne za ribu, već da kupim novu knjigu! Volim da čitam knjige ispod drveta bez lišća, kada vidim novu kod prodavca odmah je prelistam! Čitam Džojsa, Kafku i Kamija, Novembar od Flobera, Borhesa, Kortasara dok partijaš!”

U svakom slučaju, Tandrprc nam, kao i DelKor, pokazuju potencijale repa, kao žanra koji pruža nepresušne mogućnosti eksperimentisanja na svim muzičkim nivoima. Albumi ovih izvođača donose potrebnu svežinu na domaću hip hop scenu, unoseći u nju pozitivnu energiju, vedrom atmosferom svojih znalački realizovanih pesama.

Radoš Mitrović