Dvanaesti album velških buntovnika pojavio se početkom meseca i pokazao da Manic Street Preachers nikada neće biti za staro gvožđe. Za razliku od dva prethodna albuma, ispunjena setom i melanholijom, Futurology vraća opasan gnevni stav na binu MSP, uz disko bass, punk gitare, žestoke bubnjeve i opasne tekstove. Ostaju politički orijentisani, šta više zgroženi su mlađim generacijama čiji je najveći motiv da budu isključivo VIP i koji ne shvataju probleme svojih, a tako i ostalih zemalja. Album je inspirisan Velsom pre svega, Nemačkom, tankom linijom i rizičnim valcerom sa Rusijom, sanjarima, verbalnim i metalnim izazovima. Tu je da dominira. I svega mi, uspelo im je po ko zna koji put!

Futurology otvara istoimeni album, istkana opčinjujućim prelazima laganog pevanja do „horskog eha“ James Dean Bradfielda čiji je vokal jedan od najprijatnijih na muzičkoj sceni. Walk me to the bridge je bila prvi singl i sama najavila jedan od najboljih albuma Manic Street Preachers. Gromoglasan bas, up/down ritmovi. Tekst definitivno odiše duhom nestalog gitariste Richiy Edwardsa i kao da poručuje svoje poslednje reči svojim najboljim prijateljima. Let’s go to war, kratko i vrlo jasno. Politička situacija je dovoljno jeziva u svetu. Ova pesma je muzički dosta neobična, ima neki neobičan skoro indijski ritam koji su MSP vrlo lepo ukomponovali sa svim stavovima. Bunt je još jači vokalnom podrškom „besne mase“, tačnije pratećih vokala. Užurbani bas Nicky Wirea, privlači užurbanu gitaru i opet zajedno donekle odražavaju svoju sliku, ovaj put uperenu Rusiji. The next jet to leave Moscow krije sjajan, melodičan, radio prijateljski solo pred sam kraj pesme. Europa geht durch mich lako odnosi titulu najbolje pesme na albumu. Euroskeptična sa isecajućim ritmom svakom instrumenta posebno. Ona je rock, disco, funk i revolt. Nemačka glumica Nina Hoss dala je izuzetan doprinos ovoj anti – himni Evropske Unije. Divine youth predstavlja duet sa Georginom Ruth čiji zvonki vokal baca Manic Street Preachers u daleke, snene momente svoje prošlosti koji se osete blago na albumu Everything must go. Sex, power, love and money je udareni miks Abbe i… pa ne znam čega. Sir Mixalota. Šalu na starnu, ovakva provokacija nije nešto što MSP inače rade, ali dokazali su da mogu i to jako dobro. Nicky ponavlja ključne reči dok James provocira sa kratim Sex, sex, sex!! Pesma (instrumental) koji se meni nije svideo, i malo uticao na celokupni utisak o celom albumu je Dreaming a city (Hugheskova). Previše me podseća na neki soundtrack iz sredine sedamdesetih i nije moja „šoljica čaja“. Hey, ne može se svakome udovoljiti! Black square je druga priča. Spada u kategoriju pesama koje se mogu pesnički nazvati ogledalo. Način montaže je takav da završite istripovani da li vokal izvodi duet sam sa sobom? Odiše istom atmosferom kao i većina pesama sa albuma iz 2007. godine Send away the tigers. Uporno ih kategorišu kao brit pop koji nisu nikada bili niti će biti i jedan prelaz/ ili vrlo neobična solaža pred kraj pesme bi to mogla savršeno da potvrdi. Between the clock and the bed će spojiti ritam sekciju osamdesetih i gitare devedesetih, uz odzvanjajuće opijajući glas J.D.B. Iako je ovo duetska numera, James odnosi apsolutnu prevlast iako je njegovo učešće u pesmi minimalno. Dramatična početak basa koji se utapa u moderan ritmički rock (recimo) baciće vas u trans i nesvesno kreće pevušenje Misguided missile. I tekst i muzika se brzo urezuju u um i tu će ostati neko vreme. Prva strofa me oduševila. Neobična je i bliska svima:
„I am a self obsessed fool
self centered and bruised
I am a misguided missile
consurned with denial“

The view from the hill šokantno realna, očigledna na prvo slušanje. Njena akustika i težak tekst o prolasku života utemeljuju put ovom albumu za najbolji album godine. Bez preterivanja, iako sam okoreli fan benda Manic Street Preachers. Mayakovski znatno bolji instrumental koje će zaokružiti priču Futurology, priču kako Manicsi vide budućnost. Odlučan bubanj, snažna gitara, razigrani bas. Uspešan korak velških velikana.
Ako do sada niste slušali Manic Street Preachers ok je i da krenete sa ovim albumom. Istina je da ne zvuči kao nešto što su radili u prošlosti, gledajte na put kroz njihovu diskografiju kao  eksperimentalni razvoj i cenićete i prošle radove i najnoviji proizvod. Njihova neobičnost uglavnom leži u stavu koji nije odustao na ritmom ispunjenom Futurology.
9/10
Tamara Maksimović