Andrija Sagić: Muzika, filozofija života
Helly Cherry
Muzika je naš najprisniji saputnik, naš najverniji prijatelj: deli naše strahove, poraze, ljubavi, stremljenja, obrazuje nas, usmerava, rasterećuje, (ob)raduje... Kada kažemo muzika, mislimo na savremenu, disko, retro, evergrin... Ali, da neko svira, i još bolje - sklada srednjovekovnu muziku, to retko dolazi do naših ušiju. Stoga glas danas dajemo velikom poznavaocu i izučavaocu srednjovekovne muzike Andriji Sagiću.
„Muzika daje dušu univerzumu, krila umu, let mašti, šarm i radost životu oko nas“ (Platon). Šta vama daje muzika?
Najpre, drago mi je što ovaj razgovor počinjemo Platonom, koji je među prvima shvatio značaj muzike u obrazovanju duše. Ako dozvolite da pojasnim antički smisao pojma „muzika“ koji je, u to vreme, obuhvatao sve oblasti muza (otuda i naziv „muzika“) kao što su muziciranje, pesništvo, rapsodstvo, jednom rečju, obuhvatala je oblast duha i bila je najbolji „instrument“estetskog i moralnog obrazovanja čoveka. Meni, lično, muzika je sve ovo dala, a nadam se da sam uspeo da prenesem tu radost stvaranja i nesebičnosti ljudima, kako iz moje neposredne okoline tako i publici.
Šta za vas predstavlja muzika?
Filozofiju života. Iskrenost, nesebičnost i neposrednost. Neposrednost, najpre, prema prirodi i samom sebi. Kako je uvideo, takođe jedan veliki filozof i „otac“ srednjovekovne muzike, Boecije, muzikom se može najbolje spoznati svet oko sebe. Sav današnji svet, takav kakav je, može se protumačiti muzikom. Sve je predstava, buka i pregršt lažnih mitova oko nas. Muzika, danas, u svom pojmovnom određenju više ne postoji. Gomila mejnstrim „pevaljki“ i „pevača“, suludih bendova, plagijata, zvezda i zvezdica, toliko pravaca u „muzici“ se namnožilo da je sve svedeno na apsurd. Tako da se ne može više pričati o muzici. Npr. mera „muzičke“ snage je decibel, što je takođe mera nivoa buke, u supermarketu se pušta određena „muzika“ kako bi se povećala potrošnja, koncerti više liče na novogodišnji vašar, hitovi se prave sezonski, i tako unedogled. Samo da napomenem da ovo nije neki žal za prošlim vremenima, starim vrednostima ili gnev, ovo je samo moj način da stvari i pojave nazovem pravim imenom.
Da li po vašem mišljenju muzika isceljuje?
Naravno! Muzika, najpre, deluje nesvesno i najlakše može uspostaviti harmoniju duše, samo ukoliko se čovek dovoljno otvori, ako na vreme shvati predrasude koje su duboko u njemu ukorenjene i kojih, uglavnom, sam čovek nije svestan. Meni je uspelo.
Da li je muzika najbolji i najlakši vid komunikacije?
Svakako. Uzmite bilo kakav instrument i zasvirajte od srca, kako god, obradovaćete nekog. Sredstvo komunikacije je emocija, a ona nema jezik kao barijeru. Navešću primer iz srednjovekovne prakse u crkvi, kada su preuzimane melodije iz naroda, malo uređene tekstom na jeziku koji su samo obrazovani razumeli. Tako uređene poruke razumeli su svi.
Zašto ste se opredelili za srednjovekovnu muziku?
Opredelila je ona mene. U raznim fazama života prošao sam kroz mnoge muzičke žanrove i jednostavno smo se našli. Jednostavna (na prvi pogled), elegantna, lucidna i neodoljiva.
Šta se sve mora imati u vidu pre nego što se pristupi sviranju srednjovekovne muzike?
Nakon prvog, intuitivnog kontakta sa ovom muzikom, počeo sam da istražujem epohu, najpre filozofe pa određene muzičke zbirke, estetiku epohe, umetnost, svakodnevni život. Da bi se neko bavio muzikom Srednjeg veka, mora da shvati kontekst vremena u kome je ona nastajala. Poruke su bile višeznačne, ako su pisane pesme, npr. posvećene Devici Mariji, kao u zbirci „Cantigas de Santa Maria“ iz XIII veka, koju je sakupio i neke napisao španski kralj Alfonso X „Mudri“. Ova zbirka opisuje čuda koja je Bogorodica učinila kako bi spasila duše mnogih grešnika, od prosjaka do kralja, ukrašena je prekrasnim minijaturama, i svaka u sebi nosi neku pouku o dobrom životu, a ispevana je uz prelepe melodije koje su i danas veoma prijemčive. Sve ovo se mora imati na umu kada se priprema samo jedna pesma. Da se analizira stih, poveže sa nekim događajem koji su se neretko poklapali sa pesmom, pogleda minijatura, odredi instrumentarijum, i štim, koji mora biti iz epohe, a najbitnije je odstvirati i ispevati od srca, bez pomisli o svom velikom autorstvu. Mnogi muzičari Srednjeg veka nisu imali svest o svom velikom autorstvu i eksluzivnosti, čak se većina nije ni potpisivala. Ovo je, možda, i najvažnije da se shvati kada se svira i peva ova muzika. A može se primenti i na bilo koju umetnost, čak i danas.
Koliko je za modernog, savremenog čoveka teško da svira muziku koja se svirala u Srednjem veku?
Savremen čovek je naučen da je socijalni egoista, individua bez premca, dakle nemoguće. Mada, na sreću, nisu svi takvi. Sam zvučni ambijent današnjice je neuporedivo bučniji, ulica, prevoz, mediji, kućni aparati... Sluh je „malo“ otupeo. Vreme je danas brže, informacije su trenutne, mnogo melodija je prošlo kroz nas. U Srednjem veku mera za vreme bila je dan, od svanuća do povečerja. Najjači zvuk bilo je crkveno zvono. Evo jedne zanimljive ilustracije, mnogi su se plašili srednjovekovnog Pariza jer je buka, koja je dolazila iza zidina grada, bila velika u odnosu na tišinu izvan. Ne može neko ko intenzivno sluša tehno, hip hop ili bilo šta iz sadašnjeg konteksta da interpretira muziku Srednjeg veka, jer bi svakako, nesvesno, uneo deo te atmosfere, čak je i klasičarima teško da se prilagode načinu interpretacije ove muzike, jer polaze od mnogo mlađih i potpuno drugačijih stilova. U suštini nije toliko teško ako se neko odluči za ovu vrstu muzike, važna je najpre iskrenost.
Kako ste došli na ideju da osnujete ansambl „Ludus Musikus“ i koju muziku ansambl izvodi?
Pre desetak godina počeo sam da sviram muziku Srednjeg veka, renesanse i baroka u ansamblu za ranu muziku „Joculatores Slavenses“ škole „Josip Slavenski“, na odseku za ranu muziku koji je uveden zahvaljujući članovima ansambla „Renesans“. Muzika, stil i način interpretacije ove tri epohe je potpuno različit tako da sam, vremenom, došao na ideju da osnujem ansambl koji će interpretirati muziku Srednjeg veka. To je epoha koja je trajala 1000 godina, veoma je umetnički bogata i različita. U svetu je već ustaljena praksa da se formiraju specijalizovani ansambli za određenu epohu, i postoji dosta ansambala koji izvode samo srednjovekovnu muziku. Cilj ovog ansambla nije samo predstavljanje zapadne muzike Srednjeg veka već i muzike ovog našeg, balkanskog, podneblja što je tek jedan veliki istraživački izazov. Svaki program se pravi namenski za ambijent u kojem se izvodi, postavlja temu koju obrađuje i otkriva pojedine segmente svakodnevice. U ansamblu su takođe i Karolina Beter, blok flauta, koja je završila jednu od najboljih svetskih škola za blok flautu u Hagu u Holandiji i Aleksandar Dotlić na trzačkim instrumentima koji je usavršio arapski stil sviranja na utu, arapskoj lauti.
Interesuje vas kako italijanska Ars nova, tako i arapska muzika. Kako se one uklapaju u (vaš) savremeni svet i savremenu muziku koju pratite?
Jednostavno. Ars Nova kao umetnička kruna Srednjeg veka u kojoj su stvarali Dante, Bokačo, Landini, Mašo, tada je nastala sjajna politička satira „Roman de Fauvel“ – konj koga su krunisali i kome se dodvoravaju velikodostojnici, bogata je vrlo inteligentnim vrcavostima. To je jedan način na koji se može posmatrati apsurdnost sadašnjosti. Arapska muzika zajedno sa muzikom Vizantije nekako uspostavlja emotivnu harmoniju. Element koji povezuje savremenu muziku, Ars Novu i arapsku jeste mikro svet muzike. Mikro-ritmika i mikro-tonalnost kao muzički fenomen sve je interesantnija savremenim kompozitorima (DžonKejdž, Heri Parč). Naravno srednjovekovna muzika izvodila se u Pitagorinom štimu, koji se razlikuje od današnjeg, temperovanog sistema. Današnja muzika zvuči raštimovano po Pitagori, koji je, pri tom, i najprirodniji sistem.
Koju muziku slušate i kako ona utiče na vaš stvaralački rad?
Uglavnom slušam srednjovekovnu muziku najviše, arapsku, vizantijsku, Frenka Zapu i ponekog savremenog kompozitora. Dobro je čuti više različitih tumačenja nekih srednjovekovnih igara, kantiga, moteta, balata... uporediti verzije, biti u toku savremenih zbivanja u svetu rane muzike. Osnov mog stvaralačkog rada je Srednji vek. Zapa, na primer, bio je sjajan srednjovekovni lakrdijaš savremenog doba. Celokupan njegov rad jednak je visprenosti lakrdijaša, veoma inteligentnog duha. Pronalazim i prepoznajem neke elemente iz srednjovekovne epohe i dan danas. Inspiraciju nalazim,takođe, i u dadaizmu i fluksusu koji imaju sjajan odnos prema muzici.
Recite mi nešto više o ansamblu za eksperimentalnu muziku „Roj trešanja“.
Krenuo bih od naziva koji je deo prvog stiha nastalog u brojnim muzičkim druženjima. Da citiram:
„Evo ga ide Roj trešanja
oće da opraši pčele.
Kukuruz je lagano krenuo iz njive
putem ka granici.“
(A.S.)
Postojao je jedan broj ljudi koji su svoje slobodno vreme provodili svirajući. Bilo je tu pregršt instrumenata, od ručno pravljenih doklavira, jedna kreativna mogućnost istraživanja sopsvenog izraza i uklapanja. Vremenom se četvoro nas uklopilo u celinu i krenulo u pravcu izvođenja. To su Aleksandra Bengin (čelo, udaraljke); Tomislav Mar(i)janović (kaval, klarinet, viola, ćura, tamburica....) i Saša Tomasović – bambi (dron-gitara, udaraljke). Osnov sveg istraživanja jeste da „muzika stvara, a mi samo interpretiramo“. Najbitnije je slušanje i usklađivanje. Ansambl postoji već pet godina, na žalost, nije imao mnogo prilika da javno podeli svoj rad. Snimljeni su sati materijala od kojeg je napravljen i album, koji bi uskoro trebalo da se pojavi u nekom formatu, bilo u formi CD-a ili elektronski. Veliki deo programa ansambla je u domenu fluksus performansa.
Učestvovali ste na brojnim festivalima u zemlji (Gitar Art, Raške Duhovne svečanosti, Mermer i zvuci, Tribina kompozitora) i inostranstvu (Firenca, San Điminjano, Ravena, Gubio). Koja su vaša iskustva? Koliko su vas ta učešća obogatila?
Svaki festival je jedinstven, pa samim tim su i iskustva različita. Na tim festivalima čovek dolazi u kontakt sa brojnim ljudima sa kojima razgovara, zasvira, razmene se dobre ideje. Sa druge strane imate mogućnost da programe izvedete u potpuno različitim ambijentima i tako uvidite kakav bi program bio najpogodni u daljem planiranju. Izdvojio bih festivale u San Điminjanu i Gubiu. U San Điminjanu se svake godine u junu organizuje fešta onakva kakva je i bila pre 700 godina, jer postoje zvanični dokumenti u arhivi kako se ona organizovala. Ukratko, takmičenje tri opšine u raznim veštinama koja te godine dobija titulu najbolje. Ambijent autentičnog srednovekovnog grada, žar navijanja meštana, muzika raznih ansambala čiji se članovi mešaju i šetaju gradom uvuče vas i izoluje nekoliko dana. To iskustvo je neprocenjivo! U Gubiju je bila potpuno drugačija atmosfera, intimnija. Koncert je bio u srednjovekovnom dvorcu, manjem i usamljenijem. U takvom ambijentu, u potpunoj tišini, okruženi zidinama, osetio se duh danteovske privatne zabave. Kada se prođe takva vremenska avantura, ovi doživljaji postanu energija kojom stvarate.
Sarađivali ste sa ansamblima „Renesans“ i „Đumbir ansambl“... naravno i Smiljka Isaković, Miroslav Miša Savić....
Svirate na sazu (baglami), ali i na tapanu, tombaku, bendiru, činelama… Da li biste mogli da nam približite ove instrumente?
Naravno, ako dođete na koncert da ih čujete, he.
Koji vam je instrument najdraži i zašto?
Svirala i doboš. Ovaj tipično srednjovekovni dvodelni instrument omugućavao je izvođaču da sam bude ansambl. Veseo je, veoma izražajan, zahteva ogromnu samokontrolu, a daje slobodu.
Izučavali ste srednjovekovne udaraljke na akademiji u Nemačkoj, tehniku orijentalnih udaraljki kod iranskog perkusioniste Mohsena Taherzadeha, ali i srednjovekovno pevanje kod nemačkog mecosoprana Marije Jonas. Koliko su oni uticali na vaš rad i stvaralaštvo?
Kreativnost i talenat je neprocenjiv i neophodan, ali potrebna je i neka inicijacija, usmerenje da ih što efikasnije iskoristite. Postoje zanatski trikovi do kojih, ipak ne možete doći samostalno. Saveti i sugestije su mi i te kako olakšali rad, dok je stvaralaštvo ipak, mislim, stvar lične kreativnosti.
Sarađivali ste sa radio Beogradom, Narodnim pozorištem u Beogradu, RTS-om, TV Vojvodinom, SKC-om, Bibliotekom grada Beograda... Koju biste saradnju izdvojili kao najdražu, najuspešniju...
Iskreno, ne bih mogao da izdvojim neku, jer su stvari na kojima smo radili veoma različite. Svaka je otvarala nove izazove, na primer, snimiti kompletnu ritmičku analizu na raznim udaraljkama je zaista poduhvat i u studijskom i u kreativnom smislu. Snimiti film, namensku seriju ili igrati u operi... Uspešno je ako se kvalitetno uradi i ostane vam u dragom sećanju. Uspešnost se ipak ne može meriti brojem pregleda na „You Tube“-u, zaradi ili brojem osvojenih glasova u rijaliti šouu.
Koji su vam dalji planovi? Koncerti, muzički teatar, predavanja, seminari...
Evo u sredu 3. aprila biće premijera moje kompozicije koja je posvećena kometi „Ison“ koja će krajem ove godine imati pravi svetlosni spektakl na nebu: „Nebeski ISON“ u 18č, u Galeriji „Cirkus“ u SKC-u, u okviru „Aprilskih susreta“, zatim već 20. aprila u biblioteci „Milutin Bojić“ biće obeležen Svetki dan zemlje, takođe sa prigodnim koncertom „Klavir u šumi“. U okviru manifestacije „Noć muzeja“ nastupiće ansambl „Ludus Musicus“ 18. maja na Kolarcu u 21č, ovom prilikom predstavićemo nov koncertni prostor, i u Kraljevu 7.juna otvaramo festival umetnosti, koncert će biti obogaćen izložbom srednjovekovne umetnosti. Naravno planova i ideja ima dosta, a nadam se da će biti i sluha.
Izvor: http://afirmator.org/andrija-sagic-muzika-filozofija-zivota/
„Muzika daje dušu univerzumu, krila umu, let mašti, šarm i radost životu oko nas“ (Platon). Šta vama daje muzika?
Najpre, drago mi je što ovaj razgovor počinjemo Platonom, koji je među prvima shvatio značaj muzike u obrazovanju duše. Ako dozvolite da pojasnim antički smisao pojma „muzika“ koji je, u to vreme, obuhvatao sve oblasti muza (otuda i naziv „muzika“) kao što su muziciranje, pesništvo, rapsodstvo, jednom rečju, obuhvatala je oblast duha i bila je najbolji „instrument“estetskog i moralnog obrazovanja čoveka. Meni, lično, muzika je sve ovo dala, a nadam se da sam uspeo da prenesem tu radost stvaranja i nesebičnosti ljudima, kako iz moje neposredne okoline tako i publici.
Šta za vas predstavlja muzika?
Filozofiju života. Iskrenost, nesebičnost i neposrednost. Neposrednost, najpre, prema prirodi i samom sebi. Kako je uvideo, takođe jedan veliki filozof i „otac“ srednjovekovne muzike, Boecije, muzikom se može najbolje spoznati svet oko sebe. Sav današnji svet, takav kakav je, može se protumačiti muzikom. Sve je predstava, buka i pregršt lažnih mitova oko nas. Muzika, danas, u svom pojmovnom određenju više ne postoji. Gomila mejnstrim „pevaljki“ i „pevača“, suludih bendova, plagijata, zvezda i zvezdica, toliko pravaca u „muzici“ se namnožilo da je sve svedeno na apsurd. Tako da se ne može više pričati o muzici. Npr. mera „muzičke“ snage je decibel, što je takođe mera nivoa buke, u supermarketu se pušta određena „muzika“ kako bi se povećala potrošnja, koncerti više liče na novogodišnji vašar, hitovi se prave sezonski, i tako unedogled. Samo da napomenem da ovo nije neki žal za prošlim vremenima, starim vrednostima ili gnev, ovo je samo moj način da stvari i pojave nazovem pravim imenom.
Da li po vašem mišljenju muzika isceljuje?
Naravno! Muzika, najpre, deluje nesvesno i najlakše može uspostaviti harmoniju duše, samo ukoliko se čovek dovoljno otvori, ako na vreme shvati predrasude koje su duboko u njemu ukorenjene i kojih, uglavnom, sam čovek nije svestan. Meni je uspelo.
Da li je muzika najbolji i najlakši vid komunikacije?
Svakako. Uzmite bilo kakav instrument i zasvirajte od srca, kako god, obradovaćete nekog. Sredstvo komunikacije je emocija, a ona nema jezik kao barijeru. Navešću primer iz srednjovekovne prakse u crkvi, kada su preuzimane melodije iz naroda, malo uređene tekstom na jeziku koji su samo obrazovani razumeli. Tako uređene poruke razumeli su svi.
Zašto ste se opredelili za srednjovekovnu muziku?
Opredelila je ona mene. U raznim fazama života prošao sam kroz mnoge muzičke žanrove i jednostavno smo se našli. Jednostavna (na prvi pogled), elegantna, lucidna i neodoljiva.
Šta se sve mora imati u vidu pre nego što se pristupi sviranju srednjovekovne muzike?
Nakon prvog, intuitivnog kontakta sa ovom muzikom, počeo sam da istražujem epohu, najpre filozofe pa određene muzičke zbirke, estetiku epohe, umetnost, svakodnevni život. Da bi se neko bavio muzikom Srednjeg veka, mora da shvati kontekst vremena u kome je ona nastajala. Poruke su bile višeznačne, ako su pisane pesme, npr. posvećene Devici Mariji, kao u zbirci „Cantigas de Santa Maria“ iz XIII veka, koju je sakupio i neke napisao španski kralj Alfonso X „Mudri“. Ova zbirka opisuje čuda koja je Bogorodica učinila kako bi spasila duše mnogih grešnika, od prosjaka do kralja, ukrašena je prekrasnim minijaturama, i svaka u sebi nosi neku pouku o dobrom životu, a ispevana je uz prelepe melodije koje su i danas veoma prijemčive. Sve ovo se mora imati na umu kada se priprema samo jedna pesma. Da se analizira stih, poveže sa nekim događajem koji su se neretko poklapali sa pesmom, pogleda minijatura, odredi instrumentarijum, i štim, koji mora biti iz epohe, a najbitnije je odstvirati i ispevati od srca, bez pomisli o svom velikom autorstvu. Mnogi muzičari Srednjeg veka nisu imali svest o svom velikom autorstvu i eksluzivnosti, čak se većina nije ni potpisivala. Ovo je, možda, i najvažnije da se shvati kada se svira i peva ova muzika. A može se primenti i na bilo koju umetnost, čak i danas.
Koliko je za modernog, savremenog čoveka teško da svira muziku koja se svirala u Srednjem veku?
Savremen čovek je naučen da je socijalni egoista, individua bez premca, dakle nemoguće. Mada, na sreću, nisu svi takvi. Sam zvučni ambijent današnjice je neuporedivo bučniji, ulica, prevoz, mediji, kućni aparati... Sluh je „malo“ otupeo. Vreme je danas brže, informacije su trenutne, mnogo melodija je prošlo kroz nas. U Srednjem veku mera za vreme bila je dan, od svanuća do povečerja. Najjači zvuk bilo je crkveno zvono. Evo jedne zanimljive ilustracije, mnogi su se plašili srednjovekovnog Pariza jer je buka, koja je dolazila iza zidina grada, bila velika u odnosu na tišinu izvan. Ne može neko ko intenzivno sluša tehno, hip hop ili bilo šta iz sadašnjeg konteksta da interpretira muziku Srednjeg veka, jer bi svakako, nesvesno, uneo deo te atmosfere, čak je i klasičarima teško da se prilagode načinu interpretacije ove muzike, jer polaze od mnogo mlađih i potpuno drugačijih stilova. U suštini nije toliko teško ako se neko odluči za ovu vrstu muzike, važna je najpre iskrenost.
Kako ste došli na ideju da osnujete ansambl „Ludus Musikus“ i koju muziku ansambl izvodi?
Pre desetak godina počeo sam da sviram muziku Srednjeg veka, renesanse i baroka u ansamblu za ranu muziku „Joculatores Slavenses“ škole „Josip Slavenski“, na odseku za ranu muziku koji je uveden zahvaljujući članovima ansambla „Renesans“. Muzika, stil i način interpretacije ove tri epohe je potpuno različit tako da sam, vremenom, došao na ideju da osnujem ansambl koji će interpretirati muziku Srednjeg veka. To je epoha koja je trajala 1000 godina, veoma je umetnički bogata i različita. U svetu je već ustaljena praksa da se formiraju specijalizovani ansambli za određenu epohu, i postoji dosta ansambala koji izvode samo srednjovekovnu muziku. Cilj ovog ansambla nije samo predstavljanje zapadne muzike Srednjeg veka već i muzike ovog našeg, balkanskog, podneblja što je tek jedan veliki istraživački izazov. Svaki program se pravi namenski za ambijent u kojem se izvodi, postavlja temu koju obrađuje i otkriva pojedine segmente svakodnevice. U ansamblu su takođe i Karolina Beter, blok flauta, koja je završila jednu od najboljih svetskih škola za blok flautu u Hagu u Holandiji i Aleksandar Dotlić na trzačkim instrumentima koji je usavršio arapski stil sviranja na utu, arapskoj lauti.
Interesuje vas kako italijanska Ars nova, tako i arapska muzika. Kako se one uklapaju u (vaš) savremeni svet i savremenu muziku koju pratite?
Jednostavno. Ars Nova kao umetnička kruna Srednjeg veka u kojoj su stvarali Dante, Bokačo, Landini, Mašo, tada je nastala sjajna politička satira „Roman de Fauvel“ – konj koga su krunisali i kome se dodvoravaju velikodostojnici, bogata je vrlo inteligentnim vrcavostima. To je jedan način na koji se može posmatrati apsurdnost sadašnjosti. Arapska muzika zajedno sa muzikom Vizantije nekako uspostavlja emotivnu harmoniju. Element koji povezuje savremenu muziku, Ars Novu i arapsku jeste mikro svet muzike. Mikro-ritmika i mikro-tonalnost kao muzički fenomen sve je interesantnija savremenim kompozitorima (DžonKejdž, Heri Parč). Naravno srednjovekovna muzika izvodila se u Pitagorinom štimu, koji se razlikuje od današnjeg, temperovanog sistema. Današnja muzika zvuči raštimovano po Pitagori, koji je, pri tom, i najprirodniji sistem.
Koju muziku slušate i kako ona utiče na vaš stvaralački rad?
Uglavnom slušam srednjovekovnu muziku najviše, arapsku, vizantijsku, Frenka Zapu i ponekog savremenog kompozitora. Dobro je čuti više različitih tumačenja nekih srednjovekovnih igara, kantiga, moteta, balata... uporediti verzije, biti u toku savremenih zbivanja u svetu rane muzike. Osnov mog stvaralačkog rada je Srednji vek. Zapa, na primer, bio je sjajan srednjovekovni lakrdijaš savremenog doba. Celokupan njegov rad jednak je visprenosti lakrdijaša, veoma inteligentnog duha. Pronalazim i prepoznajem neke elemente iz srednjovekovne epohe i dan danas. Inspiraciju nalazim,takođe, i u dadaizmu i fluksusu koji imaju sjajan odnos prema muzici.
Recite mi nešto više o ansamblu za eksperimentalnu muziku „Roj trešanja“.
Krenuo bih od naziva koji je deo prvog stiha nastalog u brojnim muzičkim druženjima. Da citiram:
„Evo ga ide Roj trešanja
oće da opraši pčele.
Kukuruz je lagano krenuo iz njive
putem ka granici.“
(A.S.)
Postojao je jedan broj ljudi koji su svoje slobodno vreme provodili svirajući. Bilo je tu pregršt instrumenata, od ručno pravljenih doklavira, jedna kreativna mogućnost istraživanja sopsvenog izraza i uklapanja. Vremenom se četvoro nas uklopilo u celinu i krenulo u pravcu izvođenja. To su Aleksandra Bengin (čelo, udaraljke); Tomislav Mar(i)janović (kaval, klarinet, viola, ćura, tamburica....) i Saša Tomasović – bambi (dron-gitara, udaraljke). Osnov sveg istraživanja jeste da „muzika stvara, a mi samo interpretiramo“. Najbitnije je slušanje i usklađivanje. Ansambl postoji već pet godina, na žalost, nije imao mnogo prilika da javno podeli svoj rad. Snimljeni su sati materijala od kojeg je napravljen i album, koji bi uskoro trebalo da se pojavi u nekom formatu, bilo u formi CD-a ili elektronski. Veliki deo programa ansambla je u domenu fluksus performansa.
Učestvovali ste na brojnim festivalima u zemlji (Gitar Art, Raške Duhovne svečanosti, Mermer i zvuci, Tribina kompozitora) i inostranstvu (Firenca, San Điminjano, Ravena, Gubio). Koja su vaša iskustva? Koliko su vas ta učešća obogatila?
Svaki festival je jedinstven, pa samim tim su i iskustva različita. Na tim festivalima čovek dolazi u kontakt sa brojnim ljudima sa kojima razgovara, zasvira, razmene se dobre ideje. Sa druge strane imate mogućnost da programe izvedete u potpuno različitim ambijentima i tako uvidite kakav bi program bio najpogodni u daljem planiranju. Izdvojio bih festivale u San Điminjanu i Gubiu. U San Điminjanu se svake godine u junu organizuje fešta onakva kakva je i bila pre 700 godina, jer postoje zvanični dokumenti u arhivi kako se ona organizovala. Ukratko, takmičenje tri opšine u raznim veštinama koja te godine dobija titulu najbolje. Ambijent autentičnog srednovekovnog grada, žar navijanja meštana, muzika raznih ansambala čiji se članovi mešaju i šetaju gradom uvuče vas i izoluje nekoliko dana. To iskustvo je neprocenjivo! U Gubiju je bila potpuno drugačija atmosfera, intimnija. Koncert je bio u srednjovekovnom dvorcu, manjem i usamljenijem. U takvom ambijentu, u potpunoj tišini, okruženi zidinama, osetio se duh danteovske privatne zabave. Kada se prođe takva vremenska avantura, ovi doživljaji postanu energija kojom stvarate.
Sarađivali ste sa ansamblima „Renesans“ i „Đumbir ansambl“... naravno i Smiljka Isaković, Miroslav Miša Savić....
Svirate na sazu (baglami), ali i na tapanu, tombaku, bendiru, činelama… Da li biste mogli da nam približite ove instrumente?
Naravno, ako dođete na koncert da ih čujete, he.
Koji vam je instrument najdraži i zašto?
Svirala i doboš. Ovaj tipično srednjovekovni dvodelni instrument omugućavao je izvođaču da sam bude ansambl. Veseo je, veoma izražajan, zahteva ogromnu samokontrolu, a daje slobodu.
Izučavali ste srednjovekovne udaraljke na akademiji u Nemačkoj, tehniku orijentalnih udaraljki kod iranskog perkusioniste Mohsena Taherzadeha, ali i srednjovekovno pevanje kod nemačkog mecosoprana Marije Jonas. Koliko su oni uticali na vaš rad i stvaralaštvo?
Kreativnost i talenat je neprocenjiv i neophodan, ali potrebna je i neka inicijacija, usmerenje da ih što efikasnije iskoristite. Postoje zanatski trikovi do kojih, ipak ne možete doći samostalno. Saveti i sugestije su mi i te kako olakšali rad, dok je stvaralaštvo ipak, mislim, stvar lične kreativnosti.
Sarađivali ste sa radio Beogradom, Narodnim pozorištem u Beogradu, RTS-om, TV Vojvodinom, SKC-om, Bibliotekom grada Beograda... Koju biste saradnju izdvojili kao najdražu, najuspešniju...
Iskreno, ne bih mogao da izdvojim neku, jer su stvari na kojima smo radili veoma različite. Svaka je otvarala nove izazove, na primer, snimiti kompletnu ritmičku analizu na raznim udaraljkama je zaista poduhvat i u studijskom i u kreativnom smislu. Snimiti film, namensku seriju ili igrati u operi... Uspešno je ako se kvalitetno uradi i ostane vam u dragom sećanju. Uspešnost se ipak ne može meriti brojem pregleda na „You Tube“-u, zaradi ili brojem osvojenih glasova u rijaliti šouu.
Koji su vam dalji planovi? Koncerti, muzički teatar, predavanja, seminari...
Evo u sredu 3. aprila biće premijera moje kompozicije koja je posvećena kometi „Ison“ koja će krajem ove godine imati pravi svetlosni spektakl na nebu: „Nebeski ISON“ u 18č, u Galeriji „Cirkus“ u SKC-u, u okviru „Aprilskih susreta“, zatim već 20. aprila u biblioteci „Milutin Bojić“ biće obeležen Svetki dan zemlje, takođe sa prigodnim koncertom „Klavir u šumi“. U okviru manifestacije „Noć muzeja“ nastupiće ansambl „Ludus Musicus“ 18. maja na Kolarcu u 21č, ovom prilikom predstavićemo nov koncertni prostor, i u Kraljevu 7.juna otvaramo festival umetnosti, koncert će biti obogaćen izložbom srednjovekovne umetnosti. Naravno planova i ideja ima dosta, a nadam se da će biti i sluha.
Izvor: http://afirmator.org/andrija-sagic-muzika-filozofija-zivota/