Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

The Hobbit: The Desolation of Smaug (2013)



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Film naslova The Hobbit: The Desolation of Smaug najbolji je fantazijski film svih vremena - osim kada to nije. 

Najpre, moram reći da sam na projekciju išao bez očekivanja. Možda sam čak mislio da ću gledati nešto slabiji film od prvog u trilogiji, nekako vođen mišlju da će The Desolation of Smaug biti nužni veznik između keca i trojke. No, Džekson me je demantovao u velikom stilu. Sa izuzetkom malo sporijeg početka i scene koju Gandalf zapravo pripoveda u "Gospodaru", a Džekson nam je slika kao mali prikvel, film počinje veličanstvenom akcijom i slika svet Srednje zemlje - ili bilo koji fantazijski svet, zapravo - širokim i odlučnim potezima četkicom. 

Posvećenost i najsitnijem detalju koju je Džekson ulio u ovaj poduhvat do sada nije viđena na filmskom platnu. The Desolation of Smaug je davinčijevsko otelotvoravanje sveta mašte i za čitavo koplje, ako ne i dva, ispred prethodnog filma u trilogiji i "Avatara", koji je nekako neizbežan primer uverljivosti i verodostojnosti fantazijske pozornice na kojoj se priča pripoveda. 

Ovo nije postignuto samo CGI efektima, premda je nesumnjivo da će The Desolation of Smaug za njih dobiti Oskara - trebalo bi da odmah dobije bar četiri komada u istoj kategoriji da bi se odao makar mali deo zaslužene počasti za prikazano majstorstvo - već i odličnom režijom i kadriranjem. Šta god da je Džekson radio s kamerom i tom svojom ubrzanom trakom i sa koliko već kadrova u sekundi imalo je neverovatan učinak i dinamičnost scena koje sam video, njihovo smenjivanje a bogami i koreografija sam su vrhunac kinematografije.

Glumci su bili fenomenalni. Ser Ijan Makalen je čak bio zasenjen odličnim Armitadžom, koji je Torina odigrao kao drkadžiju na kub, ali sa savršenom merom uverljivosti i sa dovoljno razložnosti da ne odbije gledaoca. Friman je Bilba odigrao sa takvom neverovatnom lakoćom da bi čovek pomislio da zaista ima hobitske gene makar u nekom korenu porodičnog stabla - ali film je definitivno ukrao Kamberbač. Nema pravde na ovome svetu ako ne dobije Oskara za ulogu Šmauga (odnosno, Šmaugovog glasa). Zvučnici bioskopskih dvorana takvo oglasovljenje zla nisu čuli još od Darta Vejdera, ali Šmaug je prevazišao čak i Dark Lord of the Sith lično. 

Sada stižem do drugog dela prve rečenice ovog osvrta na film.

The Desolation of Smaug pada sa jedne strane na Evanđelini Lili, a sa druge strane na Taurijel. 

Lili je odlična u scenama borbe. Besprekorno igra kapetana vilovnjačke garde i čak zasenjuje Orlanda Bluma u njegovoj staroj koži Legolasa. Ali za razliku od Bluma, ne snalazi se najbolje kada treba da kaže nešto. Njena gluma nije ni za poređenje sa Liv Tajler u "Gospodaru", pa ni sa njenom rolom u "Izgubljenima". Donekle ju je i Džekson izneverio. "Romantične" scene sa Kilijem su doslovce na nivou "Sumraka", ali sa boljim kostimima i muzičkom podlogom. Nenadahnuto, neuverljivo i uvredljivo. 

Uvredljiv je i tretman Taurijele kao lika. Ona bi bila savršen dodatak svetu "Hobita", samo da joj nije nametnuta uloga love interest-a tamo nekog zgodnog patuljka. Zar žena ne može da postoji van uloge nečije ljubavnice? Razumem da je Džekson želeo da popravi testosteronsku sliku književnog predloška, ali i da se poigra sa onim čime nije smeo da se igra u "Gospodaru", odnosno odnosom Gimlija i Galadrijele, ali i u jednom i drugom pokazao se kao epic fail, štono kažu u Zapadnom Gondoru. 

Imajući sve to na umu, ovaj film bi bio čista desetka da je jedno 30 minuta kraći. Jedino ga izvanredni Kamberbač sprečava da ne bude bezobrazno predugačak, ali njegova glasovna rola Šmauga toliko je zapanjujuća da bih bio spreman da ga gledam još sat vremena, preko onih dva sata i četrdeset minuta, a da ne trepnem. 

U neku ruku, The Desolation of Smaug sastoji se od dva filma. Jedan je bespotrebno glumatanje i emulacija "Sumraka", ako je neposredni vinovnik Evanđelina Lili, ili "Montija Pajtona", ako je za to zadužen Fraj. Taj deo komotno može da se iseče. Drugi deo je najluće moguće putovanje u Srednju zemlju, ispričano sa strašću i ljubavlju, sa posvećenošću i bezgraničnom maštom. Taj deo je 10/10.

Ne znam kako da ocenim film u celosti a da ne zakinem dobroj strani filma ili da ne nagradim lošu. U ovom trenutku, to mi je nemoguće. 

Svako će morati da donese svoj sud, makar do director's cut-a.




Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva