Gossip postoji od 1999. godine ali je realno reći da ama nikog konkretno nije bilo briga za njih do 2009. Nisu se izdvajali nijedni singlom, ni albumom. Jedino po čemu se ističu je po pevačici koja ne ispunjava nijedan standard mainstreama. Bucka je i lezbejka. Eto vam sad mediji!! 

Prva dva albuma izdali su za famozni K Records, poznat po promociji alternativnijih muzičara. Album „Standing in the way“ ih je približio Evropskoj publici ali i dalje niko nije bio impresioniran. Prelaze u novu diskografsku kuću koja je više orijentisana LGBT muzičarima. Daleko sam od homofoba, verujem da svako treba da uživa u svom opredeljenu ali ako ćemo praviti žanr od seksualne orijentacije, treba se zapitati ko se ovde pozdravio sa mozgom. Zamislite Queen u toj priči. Glupost. 
2007. su zatvorili čuveni Glastonbury festival, a 2008. su su opet našli u line up-u ovog veliko festivala. Konačno 2009. godine, Gossip izdaje album „Music for men“, vrlo sarkastičnog imena, sa mega popularnim i jedinim pravim hitom „Heavy Cross“. Ova jako cool pesma, odjednom je kupila veliki broj fanatika i svi su je pevali te godine. Album je probio brdo rekorda, uključujući onaj za najduži opstanak na top listi u Nemačkoj (82 nedelje). Na albumu se izdvojila i „Pop goes the world“  uz koju može satima da se igra. 
Album sa jezivom koricom, tj. naslovnom stranom, „A Joyful Noise“ izlazi 2012. Ako je ikako bilo moguće, postaju još sladunjaviji i ne dostižu uspeh prethodnog albuma. Ostatak godine provode na turneji, koja ih je dovela i Srbiju, na EXIT Festival. Mislim da im je ovo bio drugi nastup ovde. Gledala sam ih te 2012. i toliko mi je bilo dosadno da sam sebi obećala da ću pisati tekst o njima. Gossip su za mene primer da ne mora sve što je kao indie da postane popularno i bendovi danas provode premalo vremena u studiju, tačnije samo da budu ispeglani. Poštujem kvalitetan pop a Gossip i nije baš toliko kvalitetan koliko ih hvale.
Ta inspresioniranja novim muzičarima postaju sve ispraznija. Pesme ovog benda su jednolične, monotone sa nekim pompeznim tekstovima o ljubavi i životu. Pošto to nikad nisu dovoljno obrađene teme, svako ima svoj ugao i priča nam nove priče. Ditto je užasno simpatična uživo, ali to ne može da održi pažnju uživo a kamoli na albumima. Ukusi su različiti, mi samo želimo kvalitet. Muzika propada svuda a ne samo u Srbiji. Doduše, u inostranstvu propada zbog masovnosti, kod nas zbog minimalnosti muzičara. Jing jang?
Tamara Maksimović