Kako provesti slobodno vreme
Helly Cherry
Imala sam priliku da pre dve godine negde u ovo vreme pohađam radionicu filmske režije DKSG. Odslušala sam predavanja sa četvrte godine i predstojalo mi je jezivo (buahaha) mnogo slobodnog vremena koje je trebalo nekako pametno ispuniti. Nisam htela da me obuzme inertnost, da kafenišem i elaboriram vec stečena znanja, postavljam hipoteze, gledam srpske, turske, italijanske, spanske serije, a bogami ni portugalske. Dakle, predamnom je bila duga, vrlo duga i teška godina.
U jednoj, ničim izazvanoj blejačkoj poseti faksu, srela sam drugaricu Slađu koja je, pored etnologije, magistrirala alternativnu kulturnu scenu Beograda. Pozdravila sam se sa ekipom sa kojom je ćaskala. U jednom momentu pomenula je radionicu režije koja je trebalo uskoro da počne sa sjajem u očima i istovremeno unesrećena činjenicom da joj mesečni budžet ne dozvoljava tu plodnu investiciju. Dopalo mi se to što čujem. Da su mogle da mi ispadnu oči ispale bi i zacaklile se kao sveže očišćena kristalna vazna. Pa to je odlično, pomislih, najbolji način da provedem svoje slobodno vreme sledećih godinu dana, da se upoznam sa poljem umetnosti prema kome sam bila indiferentna i razvijem moždane vijuge u kreativnom procesu samostalne produkcije. I.. nije bila ni u planu second thought, već sam se teleportovala u učionicu Akademskog Filmskog Centra. Bilo bi zanimljivo saznati koji su motivi doveli u radionicu druge polaznike radionice, anyway.. ispostavilo se da je struktura prijavljenih raznolika, da niko tu nije zalutao i da je brejnstorming grmeo, kidao drveće i krovove studenjaka već u najavi.
Stari filmski radnik Nikola Stojanović koji nam je predavao istoriju filma svima će nam ostati u predivnom sećanju. Veliki čovek, u svakom smislu te reči. Živa enciklopedija pikanterija iz sveta filma i sveta okolo filma. Kada bih saznala, i na kom mestu, od koga, da je npr. Pera Božović oteo ženu Orsonu Velsu, da je Čarli Čaplin komponovao muziku za svoje filmove ili da je čuveni reditelj Karl Teodor Drajer bio pijanista u kafani i sportski novinar, da nije Nikole Stojanovića? Ne bih, nigde, niotkoga. Preduhovit čovek koji ispaljuje bisere kada najmanje očekuješ. Tako npr. govorili smo o nemačkom ekspresionizmu, ali bilo je dosadno, što je podstaklo nemirne đake u zadnjem redu da pokrenu živu raspravu o savremenom filmu. U jednom trenutku pomenuli su „Džejmsa Kameruna“. Stojanović je prekinuo uspavljujuću besedu o švapskom ekspresionizmu i uzviknuo, sam sebe probudivši: Kamerun nije Džejms Kamerun, već Kameron. Kamerun je država u Africi.“
Bilo je još zanimljivih predavača. Pomenuću samo neke- Marko Cvejić, sa neizostavnom kapicom nakrivljenom na stranu, u kojoj se nalazi veliki dar prenošenja znanja, Mihajlo Jeftić sa svojim širokim i zaraznim osmehom i dogodovštinama sa fimskih festivala širom sveta, Želimir Žilnik..Velika posvećenost je osobina koja ih sve krasi i koja je nas, hrabre žedne izletnike u nova saznanja, naučila osnovama filmskog izražavanja i dala nam temelje da se dalje razvijamo na tom polju. Hvala im veliko.
U okviru radionice sam snimila dva filma, jedan dokumentarni i jedan kratki igrani. Kasnije sam nastavila sa snimam i produbljujem poznavanje gramatike filma.. Naučila sam mnogo, puno, o sebi, o drugima, o umetnosti, o onome što dobro znaju ljudi nemirnog i radoznalog duha, i to ih dalje vodi ka zvezdama.
Branislava Joković