Da su mladi autori sve prisutniji (i sve glasovitiji) na kulturnoj sceni pokazuje primer Ernesta Bučniskog, pisca i aforističara, koji je nedavno pokrenuo društveni portal MIXER. Tim povodom odlučili smo se na razgovor:

HC: Nedavno ste pokrenuli društveni portal MIXER: http://www.mixer.ba. Koji je cilj portala?
EB: Svako želi da bude svojstven, orginalan, jedinstven. Cilj Mixera je da bude prepoznatljiv i čitaocima zanimljiv. Promovisaće umjetnike (muzikante, pisce, slikare...) koji vrijede i imaju šta da kažu. Plan je da ih izvadimo iz margina kojima ne pripadaju i koliko toliko afirmišemo. Umjetnici treba da budu na naslovnim stranama a ne lopuže i prevaranti! Mixer će se truditi da ističe istinske vrijednosti, izbjegava šund i novinarski kliše, kritikuje anomalije u društvu. To, naravno, ne možemo bez kvalitetnih saradnika, te se nadamo da će ekipa Mixera vremenom biti sve veća, jača - samim tim i kvalitetnija.

HC: U podnaslovu stoji: Normalni portal za normalne ljude. Šta je danas normalno?
EB: Čovjek koji zna da je mlijeko bijelo, trava zelena i koji primjećuje da krava muče, a mačka mjauče, možemo reći da je racionalan i da ima normalna zapažanja. Onaj ko od žabe vidi princa, od konja magarca i od budale mudraca, naravno da se ne može svrstat u kategoriju normalnih. Ukratko, normalan je onaj ko ima zdravo rasuđivanje i ko zna svojom glavom da misli.

HC: U rubrici „Stav“ rekli ste, kao odgovor na kulturu u kojoj živimo: „zabraniću sebi čak i da sanjam“. Znam da nam je to svima, manje-više, prva reakcija na svet oko nas, pa opet svi mi, pa i Vi, i dalje stvaramo. Da li je zbog toga pokrenut MIXER? Kao odgovor na šund?
EB: Da, jedan od ciljeva je da budemo antipod šundu i neka vrsta utočišta u kojem će se čitalac moći odmoriti od negativnog uticaja kiča i nekulture!

HC: Dopada mi se još jedna Vaša misao iz pomenute rubrike: „ma kako god pijan bio ne bih mogao a da ne vidim u kakvom čemeru živimo“. Koliko god istinita ta misao bila, bojim se da je ipak privilegija manjine.
EB: Da. Normalan čovjek i kad je pijan normalniji je od nenormalnog trezvenjaka!

HC: Citiraću Vas još jedanput: „Svako se rasuo na neku svoju stranu, svako preživljava kako zna.“ Da li je MIXER šamar u lice takvima? Poziv na buđenje?
EB: Mixser nije tu da šamara čitaoce. Prije bih želio da ih šarmira svojim inteligentnim i interesantnim tekstovima.

HC: Portal je prilično ambiciozno zamišljen. Pokrivate teme poput Društva, Muzike i filma, Kulture, Satire i humora... Iza portala stoje svega tri imena: vaše – kao urednika, Andrej Prohaska (zamenik urednika) i Vedran Ševčuk (web administrator). Jesu li tri čoveka dovoljna da pokriju sve teme?
EB: Za sada jeste. Mixer ima i par kvalitetnih saradnika a nadamo se da će se njihov broj vremenom uvećati.

HC: Portal je koliko vidim okrenut regionu. Nije li to prevelik zalogaj?
EB: Prirodno je da budemo okrenuti regionu, to jest republikama bivše Juge, jer su naše društvene prilike i kulturna zbivanja uvezani, pa je neizbježno biti okrenut „susjedima/komšijama“. U principu, naši saradnici jesu iz Srbije, Hrvatske i gradova BiH, pa smo i okrenuti ka tim sredinama.

HC: Čime se rukovodite pri odabiru tekstova?
EB: Kvalitet, suvislost, interesantnost, čitljivost, aktuelnost...

HC: Da li Vam lično iskustvo (objavljene zbirke/tekstovi, gostovanja) pomaže u radu na portalu i u kojoj meri.
EB: U radu na portalu mi najviše pomaže iskustvo kolega koji već rade kao urednici elektronskih magazina i sajtova. Važno je pronaći ciljnu grupu (po mogućnosti da ona bude što veća) i zadovoljiti potrebe svojih čitalaca - kada se to postigne znamo da nismo omanuli!

HC: Na portalu ima dosta materijala: aforizmi (A. Halilovića, S. Jovanović), intervjui (pesnik Goran Veselinović i Milan Rakulj, riječki pank sastav Diskurz), banjalučka scena (pregled rada grupe Dinar)... Koje sve goste možemo da očekujemo u budućnosti?
EB: Mogu kazati šta neće moći očekivati, a to su intervjui Lepe Brene, Mine, Cece, kolumne Jelene Karleuše i vijesti o gostovanju Mile Dodika na Kolumbija univerzitetu!

HC: Za nekoga ko spada u mlade stvaraoce prešli ste prilično dug put. Taj put satkan je od pesama, aforizama, priča, eseja, humoreski, novinskih članaka i kolumni koje ste objavljivali u zbirkama, dnevnim listovima, magazinima, elektronskim časopisima i portalima. Da li ste Vi odabrali taj put ili je on odabrao Vas (i kako)?
EB: Sa naučenim prvim slovima nekako sam počeo pisati svoje prve pjesme i pričice. Što sam više slova naučio, više je bilo riječi a što je više bilo riječi više je bilo priča i pjesama. Vremenom se tehnika pisanja usavršavala, pjesme bolje rimovale, teme širile, a materijal gomilao. U jednom momentu sam počeo da objavljujem tekstove, jer bezveze mi je bilo da se „kisele“ u ladicama. Nosorog je objavio moje prve radove, a kasnije sam materijal slao raznim redakcijama i urednicima mnogih zbornika i antologija. I eto, danas kada se okrenem iza sebe, uviđam da sam dosta toga napisao i publikovao. Mislim da je to bio prirodan put i da ga nisam mogao izbjeći.

HC: Svestranost je najčešća osobina umetnika, a svaki je pisac umetnik. Kako u sebi pomirujete strasti ka pisanjem pesama, aforizama, priča...
EB: Mislim da je to isto kao kad čovjek voli da jede slatko. Nekad mu se prohtije čokolada, nekad bombona, nekad kolač od višanja, nekad torta od jagoda... Tako je i sa pisanjem, nekad ti se prohtije da napišeš satiričnu pjesmu, a nekada se zaljubiš pa napišeš filozofski traktat o ženama i strasti.

HC: Teško je u satiri ostati na visini zadatka. Kako to postižete? Šta je za Vas važno kad je pisanje aforizama u pitanju?
EB: Važno je biti efektan. Ne brljaviti i ne ponavljati se! Aforizam treba i da klizi i da sječe! Pisanje aforizama vremenom postane zanat. Što se toga tiče, ja sam još uvijek šegrt - majstor u pokušaju. Treba tu još dosta da se radi i uči.

HC: Kako na svet gledate kao aforističar, kako kao pesnik, pisac, kolumnista?
EB: Kao aforističar - sarkastično i ironično; kao pjesnik - iskreno; kao pisac - mudro; kao kolumnista - zabrinuto!

HC: Godine 2008. osnovali ste rok sastav Katarza. Autor ste muzike i tekstova. Kakvog ste uspeha imali na sceni?
EB: Bend je nastupao po lokalnim klubovima. U tri godine izmjenilo se tri postave, tj. ritam sekcije (pretpostavljate ko je stalni član) i u fazi sam formiranja četvrte (jubilarne). Snimljene su četiri pjesme koje se vrte po lokalnim radio stanicama. Smatram da je muzika nešto najljepše što je ovaj svijet iznjedrio, te uspjehom smatram samo bavljenje njome.

HC: U čemu smatrate da ste najuspešniji?
EB: Zavisi kako i čime uspjeh mjerimo. Pisanje me čini srećnim, a mogu reći da sam u tom polju svoga djelovanja najostvareniji.

HC: Planovi za budućnost?
EB: Ovo čime se danas bavim dio je plana koji sam imao juče i prekjuče. Te ću planove ostaviti i za sutra i prekosutra, sve dok se ne dokaže da su loši.

Aforizmi Ernesta Bučinskog:
Istina je vidljiva samo kada se razgoliti – zato se istine mnogi stide.
Mentalna higijena nam je na zavidnom nivou – mozgove ispiramo španskim sapunicama.
Nismo se predavali – ni kada smo bježali.
Ko kaže da kod nas nema liberalizma – na vlasti su sve sami pederi.
 
Razgovor vodila: Tamara Lujak