Iako se u mnogim “prosvećenim” glavama sve što ima veze sa metalskom muzikom percipira kao žešći anahronizam, istina je da je najvidljivije tragove ovog kulturnog fenomena najlakše uočiti u sredinama širom sveta koje se, bar po ekonomskim parametrima, nikako ne mogu svrstati u zaostale. Takvim rezonovanjem stižemo do formule u kojoj je recepcija i upražnjavanje metala mera (post)modernosti jednog društva.
Davno su za nama dani kada su slovenački bendovi poput Laibacha, Demolition Group, Borghesie, Miladojke Youneed i Strelnikoffa doživljavali čarobne trenutke na Zapadu, nepojmljive ostaloj nekdašnjoj jugo-braći. Uspeh ovih grupa, osim bespogovornog kvaliteta može se razumeti i kroz prizmu šokantnosti/egzotičnosti u ušima prosvetljenijeg zapadnog slušaoca. Ovi bendovi su, da tako kažemo, bili šašavi i protok vremena samo pojačava ovaj sud. U međuvremenu, Slovenija je postala kapitalistički obrazac uređenog društva svima ostalima na Balkanu i taj nepredvidljivi muzički ukus različitosti se pohabao u tranziciji ujednačavanja.
Vožnja vozom civilizacije u prvoj klasi ipak donosi neke metalske prednosti koje dolaze na mesto ranijih arty aduta. Ljubljanska post-metal bratija The Canyon Observer tako je već, uprkos nedugačkom sviračkom stažu, uspela da na domaćem terenu proletos bude predgrupa poznatim američkim bendovima Russian Circles i Rosetta. Zatim je nova tamošnja etiketa Kapa, koja u svom katalogu ima i etablirana imena poput sastava Buldogi i Overflow, nedavno objavila debi EP grupi, da bi se grupa ove jeseni odmetnula sa kolegama iz grupe Y na za sada ne baš posećenu balkansku turneju, koja je još uvek u toku ( iz prve ruke saznajemo da na beogradski koncert u Žici pre nekoliko dana nije došao niko). (Razloge za nepostojanje posete ćete naći ponovnim čitanjem prvog pasusa (ruku na srce, ni uređenije sredine nisu mnogo bolje u ovom pogledu, bar kada govorimo o ovoj vrsti muzike)).
Upućenima nema potrebe skretati pažnju, a za laike treba istaći da je post-metal/sludge desatanizovan i debrutalizovan (bar u death metal/grind smislu) potpravac metalske muzike sa izraženom naklonošću ka osećajnom otuđenju, nastao kolizijom zvuka nekih pank akata (pre svih Flipper i Melvins) sa tehničkim blagodetima metalske svirke uz dodatak ambijentalnijih post-rok/psych pasaža (otud ono “post”). Pre svih, za ovaj pravac se vezuju imena grupa Neurosis i Isis, koje prati još nekoliko bitnih preteča i čitava armija podržavalaca. U trenutku kada čitav pravac prolazi kroz zamor materijala i nedostatak svežih ideja, The Canyon Observer se lako mogu smestiti u potonju grupu.
Ovaj snimak, tehnički na jedva nešto jačem nivou od demo oznake, zatiče bend u mapiranju svog identiteta, koji se prečvrsto oslanja na svoje uzore. Svirka malo kada iskače iz kanona klišeizirane tiho/glasno formule (za pohvalu su dobrodošli ali prekratki izleti u noise) presečene growl vokalima koji bendu daju metal oštricu. Uprkos uočenim dečijim bolestima, The Canyon Obserever je na ovom stepenu razvoja korektan generički bend u okvirima žanra, a poslednja traka pod nazivom My Will, isklesana u najboljem riljačkom/odmetničkom maniru poznijeg Neurosis opusa, predstavlja finu zalogu perspektive njegove egzistencije.
maare