Bjesovi, Osvajači
Helly Cherry
Bike & Rock Festival, Trstenik, 03.09.2010.
Ove godine ja zavladala prava najezda rok festivala po Srbiji, pa je tako i Trstenik dobio svoj, koji je trajao dva dana. Prvog dana nismo bili, ali smo se raspitali i saznali da je posećenost bila preko očekivanja, a atmosfera na nivou. Veče je proteklo u nastupima lokalnih sastava. Sutradan je upriličen takmičarski deo, a nakon toga i nastup „zvezda“ -Osvajača i Bjesova. Što se takmičarskog dela tiče, učestvovalo je sedam bendova iz tri grada (Kruševac, Trstenik i Vrnjačka Banja). Po jedna nagrada je otišla u svaki od gradova (Locomotion, Totalni Promašaj i Undo). Žirijom je predsedavao Ivan St. Rizinger, a na pomolu su neke vrlo zanimljive ideje koje bi trebalo da budu realizovane naredne godine. Mesto održavanja je odlično izabrano, kraj gradskog bazena, a u neposrednoj blizini reke. Kada su Osvajači izašli na binu, oko devet uveče u publici je već bilo nekoliko hiljada duša. Ovo je zgodna prilika da se malo prepustimo teoretisanju i da povučemo paralelu između Osvajača, Bjesova i mitske grupe centralne Srbije – Smaka (moram da priznam da me beskrajno zabavlja činjenica da za jedan fanzin pišem o Osvajačima i Smaku). Čipi i ekipa su početkom devesedetih došli u situaciju da možda postanu drugi Smak, zahvaljujući dobro primljenom prvom albumu. Rat ih je sprečio da naprave nešto više u staroj Jugoslaviji, Beograd je ostao poprilično hladan, ali su ih u unutrašnjosti, itekako, voleli. Sada vidim da u bendu nije bilo dovoljno harizme da dođu na pozicije koje je imao Smak, ali su mogli da postanu makar drugi Kerber. No, ni to nisu uspeli. Sve su upropastili predugom pauzom između dva albuma, lošim drugim albumom i kasnijim valjanjem po narodnjačkom blatu, pa pokušaju da se izuku fleke. Danas tezgare na osnovu slave stečene u prvoj polovini devedesetih. Sa njima je i gitarski „heroj“ Bane Jelić, koji se shodno svom statusu ispucavao koliko je mogao. Bend je svoje rutinski odradio uz pomoć dve go-go igračice koje se i uklapaju uz njihovu hard rok estetiku i tekstove. Onda su, nakon poslovično dobre najave Toze Rabasse, izašli Bjesovi i grunuli moćno. Bjesovi su ustvari bend čiji status umnogome podseća na Smak. Ljudi ih naprosto vole i njihovi koncerti su uvek dobro posećeni. Publika brzo pada u sevdah i ne pušta bend sa bine. Tako je bilo i u subotu. Bjesovi su krenuli odlično sa nizom udarnih stvari („Čak i da mogu“, „Besan pas“, „U osvit zadnjeg dana“...), a ovo je dobro mesto i za još jednu konstataciju. Naime, Trstenik je savršen grad za njihove nimalo vesele teme. Ako je neki grad bio pogođen, prvo raspadom druge Jugoslavije, zatim ratom, sankcijama i svime što je sledilo, onda je to Trstenik. Nekada bogati industrijski grad već godinama čeka da „Prva petoletka“ proradi u pravoj meri i da sve „oživi“. Da se manem političko-ekonosmkih komentara i vratim koncertu. Bjesovi su nastavili da moćno prolaze kroz svoj repertoar podržani od strane oko hiljadu fanova, sve dok negde pri kraju koncert nije izgubio na oštrini. Pre toga je odsvirana obrada Darkwood Duba „Nešto sasvim izvesno“, ako ne grešim, a onda je Marinko zapao u njemu očigledno drag performans nasumičnog mešanja poznatih pesama u neku vrstu medlija, gde nije jasno da li on ismejava te pesme (Riblja Čorba, narodnjaci...) ili pokušava da pokaže da su to dobre pesme bez obzira ko ih originalno izvodi. „Ime“ je trebalo da bude logičan kraj, ali je usledila „Svetla, svetlosti“ (obrada Asima Saravana), te smo mi poučeni prošlogodišnjim koncertom u Kruševcu rešili da odemo. Sutradan nam je preneto da se nekoliko članova, ne ceo bend, vratilo na bis nakon jako dugog i upornog dozivanja i da je usledilo još dvadesetak minuta otkačenog performansa i Marinkovih improvizacija. Veliki bend, koji se možda i svesno igra sa živcima i strpljenjem publike na svojim koncertima.
„Rock & Bike“ festival ima lepu budućnost, a ostaje da vidimo šta će dogoditi naredne godine, početak je bio dobar.
txt Miroslav Stašićfoto Zoran Radovanović