***

Desilo se da je slap mesećine
Pokrio mu bademaste oči
I da zemlja kao dragulj sine
Tamo kuda on stopalom kroči

U tišini splet snova se roji
Istkanih od purpurnih oluja
Amajliju sudbina mi kroji
Za svet ovaj prepun ljutih guja

Labud crni dotače mi obraz
To njegove usne dodir traže
U mislima mojim njegov odraz
Sanjam kako kaže – da ne laže

Eh, da nije noći koja zove
Da živimo život drugi
Da imamo neke šanse nove
jutro ne bi moglo da me budi

Ivana Mladenović