THE LAST HOUSE (2026)
Helly Cherry
Film "The Last House" možda je malo neopravdano oklevetan od strane kritike i pre svega vegetarijanske publike, jer je u njemu, što u kadru, što van kadra, pobijeno dosta životinja.
Ali ako se uzme kontekst u kome se sve dešava, a to je neka kućna apokalipsa i čisti survival triler, onda to možemo donekle i da opravdamo. Prva polovina ovog filma je zapravo vrlo solidna, čak i donekle originalna, jer ideje koje reciklira stavlja u jedan zanimljiv kontekst. Dakle, ovo je kao da gledate "Cast Away" sa Tomom Henksom, samo što umesto Henksa imamo porodicu koja nije na pustom ostrvu, nego je zatočena u sopstvenoj kući i mora da koristi sve resurse te kuće kako bi preživela ispostaviće se višegodišnju izolaciju.
Vagner Maura koliko god može pruža jedan solidan performans pater familijusa koji je čas Džek Torens iz Isijavanja, a čas brižan otac i lepo pokazuje svu frustraciju koju čovek može da ispolji kada se nađe u takvoj situaciji.
Međutim, onog momenta kada film pokušava da opravda ili na neki način motiviše zašto su se ovi ljudi zatvoreni u svojim kućama, pretvara se u jedan kričer kvazihoror koji postaje neka vrsta "Quiet Place-a", samo što umesto vanzemaljaca imamo jednu drugu vrstu kričera koja je potpuno s neba pa u rebra uvedena u ovaj film i koja drugu polovinu filma pretvara u jednu potpuno loše motivisanu jurnjavu Home Alone stilom po kući sa stvorenjima koja izgledaju kao mešavina hobotnica i nilskih konja, recimo.
Film nikako ne može da se odluči kom žanru želi da se posveti, da li "survival" drami ili kričer hororu. To klaćanje između žanrova, jedna neusaglašenost celokupnog tona filma koji je čas ekološka metafora a čas klanica svega, na kraju proizvodi ocenu koja je neka slaba trojka, iako je ovde bilo potencijala za nešto više.
Dakle, tipičan netfliksov uradak koji nije ni tamo ni ovamo. Ni potpuna glupost, ali daleko od bilo kakvog trijumfa.
Ali ako se uzme kontekst u kome se sve dešava, a to je neka kućna apokalipsa i čisti survival triler, onda to možemo donekle i da opravdamo. Prva polovina ovog filma je zapravo vrlo solidna, čak i donekle originalna, jer ideje koje reciklira stavlja u jedan zanimljiv kontekst. Dakle, ovo je kao da gledate "Cast Away" sa Tomom Henksom, samo što umesto Henksa imamo porodicu koja nije na pustom ostrvu, nego je zatočena u sopstvenoj kući i mora da koristi sve resurse te kuće kako bi preživela ispostaviće se višegodišnju izolaciju.
Ovaj deo filma je sasvim solidan, jer se kreće trasom survival drame/trilera i pokazuje kako se porodična dinamika u osvit sve manjih resursa menja. Ovo je takođe jedna metafora toga šta smo u vreme lokdauna kao civilizacija preživljavali zatvoreni između svoja četiri zida.
Vagner Maura koliko god može pruža jedan solidan performans pater familijusa koji je čas Džek Torens iz Isijavanja, a čas brižan otac i lepo pokazuje svu frustraciju koju čovek može da ispolji kada se nađe u takvoj situaciji.
Međutim, onog momenta kada film pokušava da opravda ili na neki način motiviše zašto su se ovi ljudi zatvoreni u svojim kućama, pretvara se u jedan kričer kvazihoror koji postaje neka vrsta "Quiet Place-a", samo što umesto vanzemaljaca imamo jednu drugu vrstu kričera koja je potpuno s neba pa u rebra uvedena u ovaj film i koja drugu polovinu filma pretvara u jednu potpuno loše motivisanu jurnjavu Home Alone stilom po kući sa stvorenjima koja izgledaju kao mešavina hobotnica i nilskih konja, recimo.
Film nikako ne može da se odluči kom žanru želi da se posveti, da li "survival" drami ili kričer hororu. To klaćanje između žanrova, jedna neusaglašenost celokupnog tona filma koji je čas ekološka metafora a čas klanica svega, na kraju proizvodi ocenu koja je neka slaba trojka, iako je ovde bilo potencijala za nešto više.
Dakle, tipičan netfliksov uradak koji nije ni tamo ni ovamo. Ni potpuna glupost, ali daleko od bilo kakvog trijumfa.