OBSESSION (2026)
Helly Cherry
O filmu "Obsession" je skoro nemoguće progovoriti a ne staviti ga u kontekst jednog od najuspešnijih horora svih vremena (i najisplativijih, ako se uzme u obzir uložen budžet i ostvarena zarada i gledanost) i to sve bez jakog marketinga nego dobrim starim "od usta do usta" hajpom koji mu je omogućio da leta gospodnjeg 2026. u biokopima bude gledaniji od novog "Star wars" filma, novog Spilbegra, Supergirl i mnogih drugih.
Pravo je pitanje zašto je to tako i šta nam to govori o bioskopskoj industriji i gledaocima ako stavimo nogu na kočnicu i zaključimo da je u pitanju korektan, ali ni u kom slučaju vanserijski ili "groundbreaking" film ni po izvedbi ni po ideji.
Pravo je pitanje zašto je to tako i šta nam to govori o bioskopskoj industriji i gledaocima ako stavimo nogu na kočnicu i zaključimo da je u pitanju korektan, ali ni u kom slučaju vanserijski ili "groundbreaking" film ni po izvedbi ni po ideji.
Samouki filmaš i Jutjuber Kari Barker snimio je film koji je neka vrsta kritike onoga što je obrnuto od toksične muškosti, dakle kritike demaskulizovane, skoro patetične i jalove muške energije koja u slabosti, nemoći i, što da ne, neznanju ne ume drugačije da potčini žensko (što je valjda ultimativna fantazija) nego kroz suludu opsenu da će pukom magijom ista da mu padne u naručje. I tu jednu u biti večnu i vekovnu mušku fantaziju i traumu (jer ko nije zamišljao da može snagom misli, uma, magije i opsenarstva da natera nekoga da ga voli) onda je snimio kao "cautionary horror tale" o tome šta se dešava kada se želje ne artikulišu pravilno i kada nas, žargonski rečeno, ujedu za guzicu.
I s te strane nije izmislio toplu vodu, već je bilo filmova, i komičnih i hororičnih, o magijskim željama koje se ispunjavaju u nekom perverznom i naopakom obliku, i filmova u kojima na neki način opsednuta ženska persona emituje svoju destruktivnu energiju, od kultnog filma "Possession" do opskurnih horora iz 90-ih kakav je "Wishmaster".
Međutim, Barker, verovatno i ograničenjiam koja su mu nametnuta budžetom, sve ovo smešta u neki realni, polusocijalni milje generacije z, u mračne prostorije, par memljivih lokacija iz kojih izbija duh srednje i niže klase, i uopšte sve se odvija noću, a od hororičnih trikova koristi siluete koje vrebaju u mraku, džamskerove ispred prozora auta, dakle sve standardno i ništa što već sijaset puta nismo videli. Takođe, publika bi mogla da nađe izvesno zadovoljstvo i u kraju filma koji pruža ponešto razloga za meditaciju o tome šta se i kako desilo, ali u suštini - to je to.
E sad, zašto je film postao blokbaster veličine Marvela?
Očigledno je da se publika kojoj je film namenjen, a to je pomenuta generacija z, uželela filma koji će o njima progovoriti realnim i prizemnim filmskim jezikom, od strane autora koji je njihovih godina i koji ih razume, i ko je na scenu stupio isključivo popularnošću koju mu je ista ta publika dala na Jutjubu, dakle bez nepotizma, mešanja velikih studija i korporativnih glava koje iz godine u godinu nameću jedan te isti šablom superherojština-rimejkova-ributova.
Barker je ovim pokazao da je u stanju da isporuči korektan film i film u kome nema očiglednih propusta, osim ako propusti nisu statičnost, predvidljivost, ali to su boljke i mnogo ambicioznijih projekata. On je prosto jednu realnu i saživljivu životnu situaciju koju mladi razumeju pretvorio u sablasnu horor priču o nezdravoj opsesiji, priči o toksičnoj muškoj kontorli i dominacji koja je u biti vrlo profeministička.
Iz ovog filma će kao apsloutni pobednik izaći na samo Barker kao reditelj koji sa 26 godina već ima naredna tri filma isplanirana pred sobom, već i glumica Indi Navartet koja će od povremenih angažmana verovatno postati haushold ime. Njena sasvim zlokobna i autentična gluma osobe koja je posednuta magijom da opsesivno zavoli svog "friend zone" ortaka i na neki način postane "ljuba iz pakla" apsolutno nosi ovaj film i bez previše specijalnih efekata, samom mimikom lica postaje najjezivija stvar ovog u biti solidnog, iako prehajpovanog filma.
Ocena 3 (3+)
I s te strane nije izmislio toplu vodu, već je bilo filmova, i komičnih i hororičnih, o magijskim željama koje se ispunjavaju u nekom perverznom i naopakom obliku, i filmova u kojima na neki način opsednuta ženska persona emituje svoju destruktivnu energiju, od kultnog filma "Possession" do opskurnih horora iz 90-ih kakav je "Wishmaster".
Međutim, Barker, verovatno i ograničenjiam koja su mu nametnuta budžetom, sve ovo smešta u neki realni, polusocijalni milje generacije z, u mračne prostorije, par memljivih lokacija iz kojih izbija duh srednje i niže klase, i uopšte sve se odvija noću, a od hororičnih trikova koristi siluete koje vrebaju u mraku, džamskerove ispred prozora auta, dakle sve standardno i ništa što već sijaset puta nismo videli. Takođe, publika bi mogla da nađe izvesno zadovoljstvo i u kraju filma koji pruža ponešto razloga za meditaciju o tome šta se i kako desilo, ali u suštini - to je to.
E sad, zašto je film postao blokbaster veličine Marvela?
Očigledno je da se publika kojoj je film namenjen, a to je pomenuta generacija z, uželela filma koji će o njima progovoriti realnim i prizemnim filmskim jezikom, od strane autora koji je njihovih godina i koji ih razume, i ko je na scenu stupio isključivo popularnošću koju mu je ista ta publika dala na Jutjubu, dakle bez nepotizma, mešanja velikih studija i korporativnih glava koje iz godine u godinu nameću jedan te isti šablom superherojština-rimejkova-ributova.
Barker je ovim pokazao da je u stanju da isporuči korektan film i film u kome nema očiglednih propusta, osim ako propusti nisu statičnost, predvidljivost, ali to su boljke i mnogo ambicioznijih projekata. On je prosto jednu realnu i saživljivu životnu situaciju koju mladi razumeju pretvorio u sablasnu horor priču o nezdravoj opsesiji, priči o toksičnoj muškoj kontorli i dominacji koja je u biti vrlo profeministička.
Iz ovog filma će kao apsloutni pobednik izaći na samo Barker kao reditelj koji sa 26 godina već ima naredna tri filma isplanirana pred sobom, već i glumica Indi Navartet koja će od povremenih angažmana verovatno postati haushold ime. Njena sasvim zlokobna i autentična gluma osobe koja je posednuta magijom da opsesivno zavoli svog "friend zone" ortaka i na neki način postane "ljuba iz pakla" apsolutno nosi ovaj film i bez previše specijalnih efekata, samom mimikom lica postaje najjezivija stvar ovog u biti solidnog, iako prehajpovanog filma.
Ocena 3 (3+)
Slobodan Novokmet