Pre nešto više od dva meseca pisali smo o tome kako Džon Karpenter sprema neobičan poduhvat, strip i hevi metal album koji dele isto ime i istu priču. Ono što je u maju bilo najava sa jednim singlom i skicom radnje, sada je gotov proizvod: grafički roman „Cathedral“ od 4. avgusta stoji na policama knjižara i u prodaji na internetu, dok se album istog naziva očekuje već u petak, 7. avgusta, za Sacred Bones Records.

Radnja se, kao što je najavljeno, odvija u napuštenoj crkvi u centru Los Anđelesa. Ubistvo policajca ponovo usmerava pažnju na davno zaboravljeno zdanje, a poručnica Christine Marks i detektivi Paul Hernandez i Steve Mayfield ubrzo shvataju da istraga vodi mnogo dublje od uobičajenog kriminalističkog slučaja: pravo u katakombe, gde ih čeka zlo staro vekovima. Karpenter je i ranije govorio da je čitav koncept potekao iz sna koji je imao 2024. godine, toliko upečatljivog da je, po sopstvenim rečima, morao odmah da ga pretoči u nešto opipljivo.

Na stripu je radio širi tim nego što se u prvim najavama moglo naslutiti. Scenario potpisuju Karpenter, njegova supruga i dugogodišnja producentska saradnica Sandy King, te scenarista Sean Sobczak. Crtež su podelili Federico De Luca i Luis Guaragna, boju je radila Sian Mandrake, a slova Marshall Dillon. Za kolekcionare su pripremljene i posebne varijante korica, među kojima se izdvaja ona koju potpisuje Francesco Francavilla, ime dobro poznato ljubiteljima žanrovskog stripa.

Uz izlazak stripa, Karpenter, Cody Carpenter i Daniel Davies objavili su i novi singl „Revenge“, poslednji pre samog izlaska albuma. Reč je o brzoj, agresivnoj numeri koja, kako se navodi u saopštenju, prati jednu od ključnih borbenih scena u priči. Pesma je propraćena vizuelizacijom sastavljenom od ilustracija iz stripa, u istom maniru u kojem je ranije predstavljen i „Lord of the Underground“.

 
Album broji četrnaest numera, a svaka od njih odgovara jednom segmentu grafičkog romana, tako da pesme praktično vode slušaoca kroz radnju paralelno sa čitanjem. Ploča na trenutke zvuči kao klasičan metal album. Posebno u pesmama poput „Lord of the Underground“ i pomenute „Revenge“, dok se na drugim mestima, recimo u „Abandoned Cathedral“ ili „Death of the Mapmaker“, prepoznaje Karpenterov stariji, sintisajzerski rukopis, ovog puta pojačan gudačima. Davies je ranije objašnjavao da žanr nije bio unapred zacrtan: numere su nastajale prateći potrebe konkretnih scena, pa je težina zvuka došla kao posledica priče, a ne kao polazna zamisao.

Sve zajedno, „Cathedral“ potvrđuje ono što smo nagovestili još u majskom tekstu: da Karpenterova radoznalost, i u osmoj deceniji života, i dalje traži nove oblike. Strip i album ovde ne funkcionišu kao promotivni dodatak jedno drugom, već kao dva ravnopravna izraza iste vizije, nešto što se, kako sam autor voli da naglasi, najbolje doživljava kao film bez slike, ili strip koji ima sopstveni zvuk.