Često čujem bendove preko zvučnika, u slušalicama ili na mrežama i oduševim se. Onda odem na koncert i ništa. Praznina. Ali Pera Brada Potomak su potpuno drugačiji.

Najbolje je slušati garažni bend u Garaži. Prostor je idealan: zbijen, topao, sirov, kao nekada mala sala SKC-a, bez previše mesta za sedenje, jer prava svirka se prati na nogama.
Beograd je izgubio mnogo prostora za svirke, ali Garaža diše onom istinskom energijom koja se ne može lažirati. A Pera Brada Potomak je bend koji tu energiju ne samo prati, već je i stvara.

U njima se sudaraju prošlost i sadašnjost rokenrola, bez kompromisa, bez foliranja. Ako volite dobru ritam sekciju, teške gitare i glas koji nosi poeziju i stav, nećete naći bolji bend. Sve ono što sam slušao dok sam bio mlađi, sada zvuči kao da je podignuto na viši nivo. Energija, poezija i istina. Spoj koji se retko sreće.

Ono što posebno poštujem jeste njihova upornost. Sviraju često, ne prestaju da snimaju i veruju u ono što rade. Danas je to retkost. Malo je bendova koji imaju petlju da istraju u svom izrazu bez kalkulacija.

Još ranije sam rekao- i to je preneo i HellyCherry, kao i emisija Propuh, da je ovo bend koji ne juri originalnost po svaku cenu. Oni su spoj energije, poezije i sirovog rokenrola. Da biste ih razumeli, morate da ih čujete uživo. To je jedini pravi način.

Sledeća prilika je na Rock’n’Rakija festivalu,
07.11.2025.
Klub Jazbina, Pančevo
Vrane kamene, The Bite, Pera Brada Potomak

Parafraziram njihovu novu pesmu: Ako je sreća lepa samo dok se čeka, onda je ovaj bend dokaz da život ne mora da pravi budalu od čoveka, barem ne dok traje pesma.

Ako volite rokenrol, vidimo se tamo.