Prognan - Naši životi više ne postoje



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Nekad se desi da novogodišnje čestitke i želje zaista urode plodom, stoga sve ono „najbolje“, došlo je u obliku najcrnjeg. Ne brinite... kada je metal u pitanju, crno je i više nego prihvatljivo. Koliko god se trudio da budem svestran i pratim dešavanja na sceni, tu su knjige, stripovi, filmovi, serije i prosto je nemoguće svemu ući u trag. „Prognan“ sa novim albumom me je iznenadio, toliko više jer ga nisam očekivao (sramota, znam). Međutim, nakon prve pesme (p)ostao sam beznadežno navučen na album i sad povratka nema. Ovaj album je stavka u CV-u koje se ne bi postideo ni jedan od velikana black metal scene. „Naši životi više ne postoje“ je brz, a na momente melanholičan, sirov, a opet emotivan, heavy, a sa druge strane obojen etno melodijom velikog Helma, ratni, a sa druge strane mašući belom zastavom, melodičan, himničan, atmosferičan i istorijski orijentisan album. E sad, ovo je vrlo šturi opis svega onoga što ovaj disk sadrži... dozvolite mi da pojasnim moje oduševljenje.

Kao neko ko je ozbiljan fan benda „Sabaton“, pogotovo tematske građe i liričke izvedbe benda, album „Naši životi više ne postoje“ je u startu imao sve ono što je po mom kriterijumu recept za remek delo. Interesantna činjenica je da sam do pre mesec dana fanatično vrteo ukrajinske veterane „1914“, čiji album „Where fear and weapons meet“ je ispričao istu priču, samo iz objektiva drugog para očiju. Poređenje ova dva albuma je neminovno, ali svako je svoje viđenje užasa krvlju okrečenih rovova predstavio na sopstveni, unikatan način i time obesmrtio deo istorije. Istorije, koja je prezentovala neko drugo vreme. Kada su jedne zemlje delale kao jedna protiv najveće svetske sile.

Black metal kao vrsta muzike je poprilčno subjektivna stvar. Fanovi ovog pravca su verovatno najiskreniji fanovi koje sam imao prilike da vidim, a ujedno i fanovi sa najbržim stepenom razočaravanja i odbacivanja benda. Ukoliko voljeni bend počne da eksperimentiše ili slučajno okusi trunku komercijale, gotovo je nemoguće da će zadržati svu publiku. Eksperimenti su vrlo opasna pojava kod black metala, ali, „Prognan“ se u startu okarakterisao kao bend koji iskače iz svoje komfort zone. Iako je ovo prvi album, bend nije mlad. Prvo demo izdanje „Follow the blind“, izbacili su davne 2009-te godine, a nakon toga 2011-te EP „Vuk“ i 2012-te maestralan „EP“ prepeva kapitalnog dela Ivana Gorana Kovačića pod nazivom „Jama“. Očaj i beznađe koje je Kovačić u toj pesmi predočio, „Prognan“ je pretočio u muziku nabojenu besom, tugom, a kad je to potrebno i naracijom. Od tog EP-ja, potencijal ovog benda je bio više nego očigledan. Nažalost, cela decenija je trebala da prođe kako bismo dobili album o kome sada pišem.

Da li je bilo vredno čekati celu deceniju? O da... itekako. Pred nama je jedno, slobodno mogu da kažem maestralno delo, a čitajući istoriju benda, jasno mi je zašto je to tako. Kreator muzike, Kob, radio je muziku za mnoge velike holivudske projekte, stoga krvava istorija, čiji smo bili vesnici, potkrepljena višegodišnjim radom, donela nam je „Naši životi više ne postoje“. Pre nego što krenem u predstavljanje pesama pojedinačno, šta ovaj album čini vrednim hvalospeva?

Kao neko ko je počeo od black i death metala, da bi tek kasnije otkrio heavy, nije mi strana ekstremna strana muzike. Međutim, nikada mi nije prijala repetitivna kompozicija, bila ona trash, black ili punk. Ne volim kada se tokom pesme dešava jedno i to jedno se provlači kroz intro, bridge, refren, outro... nema kraja, nema početka. Volim melodiju, volim epska raspevavanja, volim eksperimente i pre svega... hitičnost. Black i hitičnost. Šta da vam kažem? Pucajte. Neko u tim eksperimentima ne uspe, a neko, poput „Gavranovi“ ili „Prognan“ ubode džek pot. Takođe... da se ogradim odmah... razumem nastanak blacka, njegovu inicijalnu sirovost, poteklu iz hladnih šuma Skandinavije i tematsku povezanost sa verskim načelima. Black i jeste muzika koja treba da bude oličenje emocija u svojoj primalnoj formi. Kao što su Quorthon ili Nodtveit izašli iz svoje „sigurne zone“, tako i ovde, „Prognan“ istražuje granice, trudeći se da nam atmosferičnost zime, gladi, straha, beznađa i smrti dočara muzikom.

„Naši životi više ne postoje“, kao što sam naslov aludira, je oda junacima Velikog rata. Tekstualno i muzički. Priča je dvojaka i tekstualno nam predstavlja rat iz dva ugla. Prvi je istorijski, od samog početka rata i atentata na Franca Ferdinanda, do njegovog okončanja, a drugi je onaj psihološki. Iz glave vojnika. Mučenika koji su, golobradi otrgnuti iz topline doma, kako bi, nepripremljeni sudelovali u vrtlogu smrti i baruta sa samo jednom mišlju u glavi. Kako stići kući kad se sve ovo završi.

Ovde dolazimo do onoga što ovaj album izdvaja iz mora teškog metala i čini ga malim remek delom. Eksperimenta u vidu integracije Balkanske etno muzike u sirovost black metal-a. Melodije poznatih pesama ubačene su, tako da odgovaraju kako priči, tako i muzici. Kao što sam pisao u recenziji za bend „Centurion“, momci iz „Prognan“ su takođe uspeli da muzikom stvore sliku. Teškim melodijama, vođeni depresijom istorije, notama dočaraju sav čemer i jad koji rat nosi. Smrt je tužna, ali je uvek prati muzika. Poprište bitke, praćeno je tihom muzikom, bes i rafali, praćeni su brzim rifovima i duplom pedalom, a oplakivanje umrlih tihim klavirom. Ovaj album, u trajanju preko sat vremena, sastoji se od deset pesama. Da ne bih preterano kvario ugođaj, samo ću preleteti pesme mojim, a i rečima samog benda. Krećemo pucnjem.

1. 28061914 – Uvodna pesma i datum kada je sve počelo. Druga polovina pesme je ono što pokušavam da vam dočaram. Kob peva reči koje je Gavrilo Princip urezao u zid, a sve to preko kozačke stare narodne pesme „Tam šli dva brata“, koja govori o mučnom povratku sa Turskog fronta.

2. Neprijatelj pred vratima - Napad Središnjih Sila i prva bitka koja je započela Prvi svjetski rat. Planina Cer. Početak Velikog rata. Pesma koja počinje izuzetnim vokalom etno-slovenske operske pevačice Andree Krux.

3. Naši životi više ne postoje - Nakon Cerske bitke, austro-ugarska vojska kreće ponovo u napad:
130 pešadijskih bataljona, 136 artiljerijskih baterija, 4 avionska odeljenja, kao i flotila sa 9 monitora i 20 drugih brodova. Domaće snage su rasute i nemoćne. Grad, osim vojnika, brane i civili.
Očajnička borba - treći dan...


4. Golgota - Odluka je donešena: Prelazak preko zaleđenih planina i napuštanje glavnog grada.
Vojnik je ranjen i na nosilima bunca. Zima dolazi.
Kulminacija dolazi, bitka se nastavlja. Kombinacija sa pesmom “Ej dragi dragi”. Koliko god zvučalo čudno ovako, utisak je totalno drugačiji pri slušanju.

5. Po ovoj zimi nalazimo smrt - Vojnik dolazi sebi nakon ranjavanja, kilometrima od kuće, odvojen od svoje žene i sina. Snažna zima, glad i neimaština su odvukli mnoge živote za sobom.
Ponekad, uz vatru, nakon gomile jada i teških dana, vojnici nalaze hrabrost pjevajući stare pjesme
. Da ne bih baš sve otkrivao, ovde je jedna poprilično poznata pesma, koja sa himnično-horskim pevanjem dobija nov, epski oblik. Kraj pesme je posebno emotivna priča, koja nas sa ovog sveta naracijom vodi u…

6. Spas - Vojska preživljava i dolazi na odredište. Gomile mrtvih su iza njih. Sretan događaj je prožiman tugom za izgubljenim ljudima. Pripreme za povratak nazad u rat. Vikinški instrumental koji podseća na predah ratnika koji oštre sekire, spremni za sledeću bitku.

7. Kapija slobode - Prva etapa fronta. Povratak vojske u bitku. Vrh na visini od 2525 metara.
Strateški položaj i osvajanje toga vrha bi značilo prvi korak na putu ka državi. Kajmakčalan
.

8. Krvavi rovovi - Vojnici izderani, raštrkani, pentraju se po kamenjaru. Poderane obuće, raskrvareni, osvaja se metar po metar. Kroz gomile jauka, vodi se borba prsa o prsa - puška više ne pomaže.
Ovo je odlučujuća bitka Fronta. Ovakav broj leševa na ovakvom prostranstvu još nije do tad viđen.
Rovovi duboki metar i po, na ponekim mjestima kompletno puni. Jedan uz drugog leže u gomilama. Veternik.


9. Naša straža je gotova - Odluka je donešena: Konačni juriš u oslobađanje prije četiri godina godine napuštenog grada. Vojnik ne može ne razmišljati da su svega kilometri između njega, žene i sina.

10. Mrtvi moji - Neumrli. Vojnik stoji pred zapaljenom kućom. Njegova žena je ubijena, a sinu mu nema traga. Misleći da su oboje mrtvi – obuzet mržnjom i tugom – na korak je do smrti. Narativni završetak ovog spiritualnog iskustva, savršeno dočarava izlazak iz jednog i ulazak u novo ludilo. Da li je sve bilo uzalud? Da li je sve imalo smisla? Zašto je moralo doći do ovoga?

Sa ekspanzijom tehnologije, uz jedan lap top, svako može da snimi album, međutim… Iz prve ruke znam kolika je muka snimiti/producirati/otpevati/aranžirati album, pogotovo ako to snimanje, kao u ovom slučaju uključuje živi hor i nestandardne instrumente. Verujte mi da vreme, strpljenje, marfijev zakon i finansije nisu na vašoj strani. Stoga, ne verujte mom prikazu. Dovoljno je da vas ovaj tekst zainteresuje. Ljubitelji digitale, idite na YT ili bandcamp i sami dajte šansu ovom albumu. Kolekcionari, požurite… limitirana količina diskova je u pretprodaji i ako želite vaš primerak, ne oklevajte. Izdanje će sadržati novelu od 50 strana (by Kob). Poseban osvrt na to tek očekujte.

Braća iz Vukovara su nadmašila moje impresije. Da li će to biti slučaj i sa vama, otkrijte. Možda životi vojnika više ne postoje, ali njihova priča svakako živi.

U životu jedno, a i u smrti ćemo
biti jedna duša za sva nam vremena...

Milan Simić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

10 najčitanijih

Arhiva