Strip „Čak“ (pilot epizoda) — Ko je novi (anti)heroj nad našim gradom i sa naših ulica, saznajte premijerno na našim stranicama



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Đorđe Grbović je rođen 1988. u Čačku. Diplomirao je grafički dizajn u Beogradu. Duži niz godina bavio se klasičnom 2D animacijom i pomalo stop moušnom dok mu je strip bio sastavni deo života od najranijih dana. Tu i tamo u slobodno vreme bi se provukao po neki kraći strip.

- Kako je u jednom trenutku došlo do zasićenja od animacije i dizajna, odlučujem se na hrabar i reklo bi se sumanut korak (pre oko dve godine) da se primarno preorijentišem na srip. "Svašta s' tobom Đorđe!" rekli su mnogi, ali se nisam dao pokolebati ni ustuknuti i tako nakon nekoliko započetih preambicioznih i ne završenih projekata konačno privodim svoj "Prvenac" od nekih četrdesetak strana kao prvi deo nečega većeg, kaže Đorđe u izjavi za naš sajt.

Prvi, da ne kažemo ozbiljniji ali svkako obimniji rad je pred vama - pilot epizoda serijala Čak koja svoju premijeru doživljava upravo na našim stranicama. Ali pre nego što krenete sa čitanjem dajemo reč Đorđu koji će nam reći nešto više o svom stripu, njegovom nastanku i junaku.


Reč-dve o baksuzu:

Čak je baksuz i Baksuz je Čak. Eto...
Ili možda je ipak bolje da ja to malo detaljnije objasnim...

Pre sada već tačno deset godina pojavila se više onako kao anegdotalna ideja inspirisana piratskim radio stanicama i noćnim programima iz devedesetih i osamdesetih poput Flekinog Šišmiša (tipa koji je takođe poslužio i kao inspiracija Darku Bajiću za „Crnog bombardera“) šta bi se desilo kada bi u sadašnjosti postojala nekakva emisija bez ikakvih moralnih i etičkih načela koja bi se bavila dnevnim društveno-političkim zbivanjima i naravno bez dlake na jeziku. Program čiste anarhije i piraterije. Svakako odmah je bilo jasno da tako nešto ne bi dugo trajalo i najverovatnije bi se završilo tragično po osobu koja bi na sebe takvo breme preuzela. Bila bi primorana da krije ne samo svoje lice, glas, adresu već i sve ostale podatke, svoje i svojih bližnjih. I na posletku osuđena na propast i odmetništvo u svetu slobodne misli i informacija.

Od ideje lika sa fantomkom koji kenja o politici i slobodi bez pardona, proći će osam dugih godina, a onda će doći do njenog povampirenja pre dva leta. Nakon iznimnog razmatranja, kolegijum je odlučio da bi se takav karakter snašao sjajno u svetu stripa (i za autora daleko bezbednije) negoli u stvarnosti. Kolegijum je takođe došao do zaključka da tip koji sebe i svet previše ozbiljno shvata i koji obrađuje ozbiljne teme na ozbiljan način, da je on kao takav svetionik mudre i slobodne misli sa armijom fanova koji mogu pokrenuti kojekakvu revoluciju na nekakav paljevinski monolog pušten u etar malo verovatan i poprilično ložački (izvinjavam se gosn Bajiću) i ne bi bio baš najinteresantniji autoru za rad ukoliko bi sve bilo baš tako. I odlučeno je, njegovu emisiju (podkast) skoro niko ne prati, i od onih koji to čine većina su barabe i zgubidani koji vole da ga zezaju pozivima u lajvu i da pišu raznorazne gadosti putem četa. Tu je i jedan daleko manji deo onih istinskih fanova koji ga verno prate: par ortaka, keva i još po neka zanesena prilika.

I tako je rešeno, napraviti pilot epizodu na brzinu da se vidi ko je on, u kakvom svetu živi, kakvi su motivi i želja koji pokreću našeg junaka, kako izgleda, gde živi i kakvu muziku voli.

Pred vama je upravo taj pilot. Epizoda broj 00, broj koji savršeno odgovara baksuzu kao što je Čak, jer Čak je andergraund tip „Čak“ je andergraund strip. On je baksuz. Ništa mu od ruke nije išlo, ništa mu i dalje ne ide. Čovek od ideala, čovek koji ne poseduje mnogo jer nije ni stekao mnogo, čovek koji ne pravi kompromise i ne prodaje svoje snove, čovek koji maže paštetu na 'leb od juče i nije mu žao, čovek koji veruje da je njegova misija uspešna kada njegova misao dosegne do makar i jedne osobe. Čovek koji nema šta da izgubi. Na rubu znanosti i teorije zavere, Aleks Džons prop'o. Njegova emisija se zove „Baksuz“ i pratite ga svake nedelje u 23:55 kada poput Bećkovićeve sumira utiske, a po nekada (kad mu dođe) samo pušta muziku. Međutim stvari nisu uvek onoliko loše kako se čine, zapravo mnogo su gore, a to će otkriti kada bude zakopao tamo gde nije trebao. Njegov svet će se okrenuti naglavačke i obistiniće mu se ona narodna „Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari!“




Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Stiže prvo zvanično reizdanje albuma "Nuklearne olimpijske igre" Satana Panonskog

"Rijetko kada se na domaćoj sceni pojavi tako osebujan lik kao sto je to bio Ivica Čuljak. Znan i kao Kečer II a još poznatiji kao Sata...

10 najčitanijih

Arhiva