Integral - The past is my shadow



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Iz pozicije čoveka koji je sklepao kompilaciju "The best of seljana", nemam predrasuda ni prema kakvom šablonu oblikovanja i generisanja materije, pa čak ni prema "robotski" isprofilisanom soundu. Negujući doktrinu kritičke promisli kao aktivnog i rastegljivog procesa, ako mi nešto "ne prija" (što je dakle fluidna pretpostavka i podložna promenama), ne mora da znači da to nije ili da neće da postane dobro.
Nije sve u percipiraju elektromagnetskih oluja.
Privid odsustva ljudskosti i nepostojanja boja u strogo kontrolisanim uslovima hladne presterilne proračunljivosti (u kojem rane ne gnoje mnogo), diskretno nam sugeriše upravo suprotno.
U tom smislu, a pošto sam preslušao album, ipak se mogu složiti da se radi o veoma kvalitetnom ostvarenju čija je najveća vrednost stilska uokvirenost, kao što primetih do hermetičnosti (što mi je, gle apsurda upravo razlog inicirajuće nekompatibilnosti i shodne diskutabilnosti, na stranu to što se takva determinisanost kosi sa jasno definisanom tekovinom vremena koja pojam modernosti sve više izjednačava sa mešanjem pravaca i žanrovskom neodređenošću), te kompaktnost, ali se upravo zbog toga u startu stiče utisak da su numere prilično ravne, što opet ne bi bio preterani problem kad bi vreme trajanja istih bilo redukovanije.
Ipak, kako album teče, tako nadolazeće stvari lakše naležu u vidu finog koherentnog sedimenta koji obrazuje slične ali u sitnim detaljima ipak dovoljno jasno razgraničene slojeve što (kao kod torte "Sarajevke" koja je sve ukusnija što je više jedeš) kao da ti pripremaju stomak za vrhunac užitka u vidu vatrometa ukusa - spektakularnog finala zadnja tri krasivaja segmenta, od kojih se poslednji (sa nabojem auto-analitičkog poetizma, te naslovom po kojem je album i dobio naziv), kao šlag na torti baš vidno izdvaja.
Dinamika je jasna.
Brojke ne lažu.
Četvorka - ne!
3, 6, 11, 16, 17, 18 i još par njih (8 i 12 možda) koje ćemo naknadno locirati - svakako da!
Dakle opet polovina.
To je moja selekcija!

https://www.youtube.com/watch?v=B--RXiRCJNE&ab_channel=RadioInuit

Ovo je odgovor (koji se iz komentara polako pretočio u recenzijicu) ortaku za jedan od njegovih omiljenih albuma - electro, a i uopšte, a koji mi se posle prvih par stvari (nekoč) nije svideo (za razliku od Treated Timber Resist Rot od Xploding Plastix-a, oko koga smo saglasni), nego sam mu sutradan ipak dao šansu, te ga i "doslušao".
Uzgred, ortak je insistirao na (pesmi) "četvorci".
Manje-više, neka bude da je ovo recimo dovoljno za naglavačke izmešteni prolog.
Takođe, nekom isčašenom kombinatorikom OCD-logičkog zatočeništva ovim završavam donekle iznuđeni osvrt na uradak!

INTEGRAL - THE PAST IS MY SHADOW (2011)
Tympanik Audio

Ili možda ipak ne?

Algoritamski obrisi singularnosti na kraju izgaženog postmodernističkog prostora zadobijaju konture treperavih portala iza kojih bivstvuju unapređene verzije vrsta.
Tu sene latentnih robota iz prošlosti sanjaju humanoidne androide koji sanjaju elektronske ovce koje sanjaju kako spokojno šetaju pašnjacima privremenih međuslojeva elekronskog pražnjenja sve do posthumanijeg sveta sa nultim naelektisanjem u kojem je konačno definisana ljudskost.
Tu su pohranjene datoteke pre spaljivanja svih knjiga, a boje redefinisane u granicama novih hiperpastelnih spektara kojih, ako ih ovde ima tuce, tu će ih biti kao zvezda na nebu, kao bisera u moru.
Spaljivanje je izgleda neophodno!

KID




Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

10 najčitanijih

Arhiva