“Cosmopolis” - Vizija apsurda mladog milijardera

“Cosmopolis” je film rađen po istoimenom romanu postmodernog američkog pisca Don Delila. Reditelj ovog filma je Dejvid Kronenberg, poznat kao reditelj čuvenih filmova poput “The Fly” (1986) i “Videodrome” (1983). No, Kosmopolis je jedan od njegovih novijih filmova, snimljen, sada već i donekle davne, 2012. godine. Bavi se likom izuzetno mladog, njujorškog multimilijardera po imenu Erik, koji skoro ceo taj dan provedi u svojoj beloj limuzini, a sve sa ciljem da bi se ošišao.

Limuzina mu služi kao kancelarija, otporna je na metke i u njoj čak može da zadovolji sve svoje fiziološke potrebe. Na putu do frizerskog salona Erik se susreće sa svojim karakterno vrlo različitim kolegama i prati vrednost japanskog jena na tržištu. Sve to usporava i odlaže njegov odlazak kod frizera i polako otkriva malo više o njegovom bizarnom karakteru, kao i o nekoj ne tako dalekoj budućnosti u kojoj možda već i sada živimo.

Film tu budućnost dočarava kao vreme ekstremno brzih promena u društvu i dinamičnog tržišta na kojem moć pređe iz jedne ruke u drugu već u roku od sat vremena, pa i manje. Odjednom se dešavaju intenzivni sukobi između društvenih grupacija koji isto tako odjednom i jenjavaju, kao da ih nikada nije ni bilo. Erik se postavlja kao neko ko je nepogrešiv i najviši na društvenoj lestvici. Na sve što se dešava gleda kao da se dešava nekom drugom, pa tako i sebe doživljava iz trećeg lica. On ne zna šta se zapravo događa na tržištu ali odlično razume brojeve i zna kako se ponašaju, pa tako dolazi i do zapleta radnje jer japanski jen počinje da se ponaša potpuno suprotno njegovim “nepogrešivim” proračunima. Tek tada počinje da zaista upoznaje sebe.

Neke od tema koje se provlače jesu suprotstavljenost složenosti i haotičnosti društva, vrtoglavi napredak tehnologije, kao i sve veća različitost među društvenim klasama i podeli kapitala.

Realizacija filma nije sjajna. Već na samom početku se javlja osećaj praznine koji se održava do samog kraja zbog priličnog nedostatka muzike. Radnja je nedinamična i uglavnom se svodi na dijaloge. Ovo je donekle i opravdano jer je roman po kojem je film adaptiran takve prirode, tako da je sigurno bilo nezahvalno raditi na njegovoj adaptaciji. Doduše, estetika je na sasvim pristojnom nivou.

Uzimajući sve u obzir, mislim da je film mogao da bude mnogo bolje odrađen. Ostavlja utisak kao da su svi koji su učestvovali u snimanju patili od stomačnih tegoba i žurili da što pre završe posao. Sa druge strane, film “Cosmopolis” je značajan jer predstavlja vernu vizualizaciju istoimenog romana. Preporučio bih ga svima koji imaju malo više strpljenja, a pogotovo onima koji su prethodno čitali roman jer vrlo dobro upotpunjuje doživljaj istog.

Đorđe Vidaković