Good Time - noćna odiseja kroz Njujork



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Pre nekoliko nedelja sam se odlučio da pogledam film oko kojeg sam imao podeljena predubeđenja. Naravno, predubeđenjima se ne treba voditi ali ih je nemoguće izbeći u potpunosti. Naime, ono što mi je delovalo odbojno pre samog gledanja jeste to što je film režiran od strane braće Safdi, koji su režirali i film Uncut Gems, a koji mi je ostavio vrlo loš utisak. No, ipak sam se odlučio da filmu Good Time (2017) dam šansu, najpre zato što se drugarica čije mišljenje o filmovima cenim oduševila, a i zato što glavnu ulogu tumači ni manje ni više nego Robert Patinson.

Naime, film se bavi ekscentričnim likom Konija (Constantine “Connie” Nikas) i njegovom suludom odisejom kroz ulice Njujorka. Najprostije rečeno, čitava radnja staje u jednu noć i Koni je provodi pokušavajući da izbavi svog brata iz nevolje za koju je sam zaslužan. Sam sled vrlo neverovatnih događaja odiše konstantnim prisustvom napetosti. Slobodno mogu da kažem da je upravo to uža specijalnost braće Safdi, pošto sam vrlo sličan osećaj stekao i tokom gledanja Uncut Gems, a čak ni najveći flegmatici (poput mene) ne ostaju ravnodušni jer je osećaj o kojem govorim istinski jedinstven i nemoguće ga je opisati rečima (bar meni).

Što se tiče karaktera glavnog lika, Koni je izrazito nepromišljen mladić koji i ne izgleda nešto preterano mlado, ali fizički izgled Patinsona i klošarski mentalitet lika kojeg tumači doprinose da Koni deluje kao vrlo nezrela, a samim tim i mnogo mlađa osoba nego što izgleda. Svaka odluka koju učini je štetna ali i uslovljena okolnostima u kojima se nalazi i gotovo da je nemoguće izbeći katastrofu, što ga na neki način čini tragičnim herojem. Nasuprot tome, negde od polovine filma se pojavljuje posebno zanimljiv lik po imenu Rej, a kojeg tumači Badi Dures. Rej je slične društvene pozadine kao i Koni ali se suštinski razlikuje od njega po svojoj principijalnosti. Uzimajući sve u obzir, Koni je jedan od onih običnih ljudi koji su gladni moći i ništa ne nauče iz svojih grešaka ali je opet neobičan po svojoj snalažljivosti i nezaustavljivosti.

Pored vrtoglavog spleta događaja i zanimljivih likova, ovaj film krasi i kvalitetna melanholična muzika. Ona odiše osećajem one vrste nostalgije za nečim što se nikada nije ni desilo. A vrlo je moguće i da će ovaj film kod vas probuditi pravi osećaj nostalgije, prosto jer su neke od pesama napravljene po uzoru na muziku iz arkadnih igrica.



Ne smatram ovaj film genijalnim ali ga svakako smatram očaravajućim. Pod jačim utiskom sam ostao skoro nedelju dana, a pod ovim slabijim sam i sada, nakon tri nedelje. Film je fantastičan koktel tragičnih likova, melanholične muzike, neverovatnog zapleta i hipnotišuće vizeulne estetike. Preporučio bih ga skoro svakome. Bilo da ste ljubitelj filmova kao što je Stalker ili ste samo zainteresovani da pogledate neku akciju, ovaj film vas neće razočarati jer temeljno pokriva i suštinu i sadržaj.

Đorđe Vidaković




Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva