VA Virus is my Bussiness (Miner Records)



Sviđa ti se? Javi ostalima!


Miner Records je poznat po nekoliko stvari na našim prostorima. Jedna od njih su sada već legendarni putujući metal cirkus pod firmom „Invasion from the East“ koji već duže vreme obilazi našu zemlji, okruženje, pa čak i inostranstvo. Druga su svakako kompilacije koje Miner Records već tradiconalno izdaje kad god smatra da za to ima i najmanjeg povoda. Povod za ovu je bila trenutna situacija vezana za pandemiju Korona virusa koja je svet bacila pod noge. Jedina stvar koja izgleda još uvek nije pokleknula pred bolešću je dobar metal, ovog puta thrash, jer kompilacija Virus is my Business je kompilacija thrash metal pesama bendova sa Miner labela, ali i gostiju. Pa da krenemo redom. Prvi se predstavlja bend Speedclaw iz Rijeke (Hrvatska) i svira speed/heavy metal, i to pesmom „Beast in the Mist“ sa svog istoimenog EP-ja objavljenog 2017, u digitalnoj verziji na bendovom bandcampu. Bend je trenutno na labelu Shadow Kingbom Records. Pesma je u najboljem maniru heavy/speed metal žanra sa pravo rok/bluzerskim rifom koji se proteže kroz celu pesmu, prošaranim zgodnim i sračunatim solažama. Hrvati briljiraju u žanru koji se inače smatra prilično retro. Veoma dobar način da se počne ova kompilacija. A onda kormilo preuzimaju Deadly Mosh iz Kragujevca (Srbija) koji svojom mašinskom „Altar of Pain“ sa još uvek aktuelnog albuma United by Pain objavljenog za EBM Records iz Meksika. Inače, Deadly Mosheri su jedno vreme bili na Miner labelu. Uh, kakva je ovo rokačina. Njene žrtve se broje već odavno u stotinama, a možda i hiljadama fanova koji su dobili pravi osećaj značenja fraze „mosh pit,“ a Deadly Mosh i te kako znaju da zapale atmosferu. U očekivanju njihovog novog materijala (2018 je objavljen singl In Trance With Witch, koji bi trebalo da najavi taj novi materijal) „Altar of Pain“ će još ko zna koliko thrashera da odnese niz svoj vrtlog galopirajućeg tempa. Iza Kragujevčana slede Anathema iz Novog Sada, inače bend koji sam u jednoj od njegovih ranijih postava gledao uživo negde na početku mog metalnog dela života u mom rodnom gradu Kikindi i tada su ubijali. Sada to čine jednako ubitačno sa svojom „The Pressure Song“ sa takođe još uvek aktuelnog albuma Decibel objavljenog upravo za Miner Records. Odlična speed/thrash rokačina sa trade mark Blažinim vokalom, koji je na mestu frontmena zamenio našeg preminulog metal brata Duleta (Francuza) Uvalića i odradio vraški dobar posao. Zatim je na red došla Osječka Kymera sa svojom pesmom „Rust“ koja je originalno sa bendovog prvenca Stillborn, ali je ponovo snimljena sa malo drugačijim miksom i na drugom albumu Cravng the Unreachable (2017). Njihov pogled na thrash/death metal je zaista jedinstven na sceni, „Rust“ (za koju je snimljen i odličan video) je odličan pokazatelj upravo te činjenice. Kymera je ustupila mesto beodgradskom bendu Kobold, iza kojeg stoji fantastičan mladi gitarista Elio Rigonat. Pesma kojom se Kobold predstavljaju je zaista prigodnog naslova – „Thrash Overlords,“ a Kobold pokazuju da to zaista i jesu. U njihovoj muzici ima Destructiona, Excitera, Sacred Raicha... i još mnogo toga. Oni su otprašili ovom pesmom sa njihovog albuma Masterpace (2019) i pokazali da thrash metal u Srbiji ne samo da ima kvalitetnih bendova, nego odličnih muzičara i kompozitora. Thumbs up! Za Rigonata i kompaniju. Sledi bend Enemy Inside sa naslovnom numerom sa svom albuma One More Time (2015) koji je po godinama mladosti totalna suprotnost bendu Kobold, ali stare kuke pokazuju da je u njima ostalo još barutnog punjenja i da itekako mogu i umeju da pokrenu stvari iz mirovanja. Nadamo se samo da ovo nije poslednje što smo čuli od njih, jer sceni i te kako treba iskusnih bendova. Nakon njih se svojom pesmom „Personal Saviour“ predstavlja bend Neters Shrine, inače zemljaci sa Deadly Mosh. On sviraju melo-death/thrash metal, a pomenuta pesma je sa njihovog aktuelnog albuma Demon&Seed objavljenog pod markom Miner Recordsa. Neters Shrine pokazuju da i te kako umeju da sviraju jer je ova numera koja šamara svojim glavnim rifom i koja predstavlja ugodan „predah“ nakon par rokačina, iako to ne znači da ova pesma nema snagu. Sigma Epsilon je sledeći bend koji dolazi iz Beograda i koji u postavi imaju i Emila Ivoševića (ex-Prisoner) na vokalima, Luku Matkovića (producent, Quasarborn i legendarni Bombarder) na basu (!?) i Aleksandru Stamenković (iz benda Jenner) na drugoj gitari, uz dodatak bivšeg bubnjara benda Prisoner, Nikole Simonovića i gtaristu Stefana Tomića takodje bivšeg Prizonerca. I za očekivati je da ova pesma prži kada bend koji je izvodi ima takve veličine sa naše underground thrash metal scene. Pesma „Svi putevi vode do smrti“ je sa njihovog istoimenog EP-ja i predstavlja veoma modernu thrash metal u kojoj briljira gitarski dvojac, ali ni malo za njima ne zaostaje ritam sekcija, dok Emili daje možda i najbolju vokalnu izvedbu koju sam ikada od njega čuo, u kombinaciji njegovog trade mark cleat vokala i growla (koji do sada nisam kod njega čuo, a koji maestralno radi). Jedva čekam njihov full length. Za njima sledi M.A.D. Goya sa svojom thrasherski neozbiljnom „66(6) piva“ koja svojim rock&roll rifom ima taj Motorhead feel zbog kojeg svi i volimo legendarni bend. Ovo je inače druga pesma na kojoj vokale daje Blaža Mad. A onda su svojim prisustvom ovu kompilaciju obogatili i beogradjani Prisoner sa pesmom „Arhiteksta novog sveta“ sa njihovog aktuelnog EP-ja Prisoner na kojem nam se predstavila skoro potpuno nova postava sa Matejom Cvetičaninom na gitari kao jedinim preostalim originalnim članom benda. Gezzy na vokalima... ne znam, ali moje skromno mišljenje je da mu thrash mnogo bolje leži od power metala. Sa njegovim visokima može da se meri sa mnogim mnogo poznatijim screamerima koje thrash metal scena ima. Mateja je gitarski znatno uznapredovao i vidi se ogroman rad uložen u ovaj materijal. Prisoner, samo ako ostanu zajedno, će se pokazati, siguran sam u to, kao ozbiljna thrash metal sila. Orest su bend iz Beograda i iza sebe imaju dva albuma, a pesma „stavi naslov pesme“ je sa njihovog drugog albuma. Thrash metal (iako oni možda sebe ne bi tako nazvali zbog brojnih uticaja koji se u njihovoj muzici čuju) sa dovoljno groovea da učini da skačete kao ludaci. Eh, kada ne bi bilo benda Kamaradi ovaj svet bi bio znatno dosadnije mesto, jer oni prave zgodne pesme, izuzetno tekstualno aktuelno. Primer za ovo je svakako i pesma „Depresija“ sa aktuelnog albuma Surovo i sirovo (2018) koja svojim jednostavnim rock&roll rifom privlači pažnju i zadržava je, nagoneći vas da čujete šta Žac (vokalista) ima da vam kažem, a svaka njegova je kao cigareta istine koju vam neko gasi o kožu. Architect of Pain su iz Novog Sada i predstavljaju nam se pesmom „War in Heaven“ za koju postoji i uradjen video spot koji je realiziovan tokom drugog ciklusa projekta Muzička šaNSa, koji je okupio novosadske underground bendove i dao im šansu da urade nešto sa svojim muzikom. Produkciju spota je uradila ekipa Kulturnog naselja. Veoma fokusiran speed/thrash metal u maniru stare Annatheme. Twisted Tales su bend iz Kuršumlije koji je za ovu kompilaciju izabrao pesmu „Troops of Twisted“ sa svom prvenca We Shall Be Heard i uspeli su u inicijalnoj nameri – čuli smo ih, i to veoma jasno. Nakon ovog prvenca bend ima još jedan full length i prži klasični thrash metal. Dobra stvar kod njih je da ne pokušavaju da zvuče kao ni jedan bend iako elementi njihove muzke nisu nastali u bezvazdušnom prostoru, što je za pohvalu. Chains of Suffering su drugi od pozadi, ali sigurno ne po kvalitetu. Njihova pesma „Darkness“ je sa njihovog prvenca Seed of Suffering izdatog za marku Miner Records. Naročito mi se svideo thrash metal rif odsviran u doomy fazonu nakon kojeg je usledla genijalna solaža Roberta Ivančana. Zdravko Ranogajec je zakovao sve eksere svojim beatovima na bubnjevima, a Leo Ivančan je odgrmio na basu i odvrištao pesmu tako da bend zaista ne treba nikome da se izvinjava. Thrash metal najboljeg ukusa i mirisa. Izbor zadnje pesme može nekoga za zbuni jer kompilacju zatvaraju Hetrem z Bosne i Hercegovine sa pesmom „Prelude“ koja na njihovom albumu Human at Sight ide prva, ali je na kompilaciju stavljena poslednja. Ideja organizatora kompilacije je verovatno bila da nakon svega ovoga vezanog za koronu dolazi novi prelude, iliti novi početak, tako da Virus is My Biseness i nije mogla bolje da se završi nego upravo tako. Fina proggy melodja koja, ništa manje od ostalih, pokazuje da mi na našim prostorima imamo izuzetno kvalitetne muzičare.
Hvala Mineru što je ovom kompilacijom učinio da nam ovo vreme provedeno u kućnim uslovima, punim zabrinutosti, možda i straha od neizvesne budućnosti, protekne makar uz izuzetno kvalitetan thrash metal. Veoma kvalitetno odradjena kompilacija, za sada samo u digitalnoj varijanti. Iskreno se nadam da će Miner, kada se sve ovo završi, odlučiti da urad i fizičko izdanje ove kompilacije, jer je uspeo da na jedno mesto okupi aktuelne thrash metal bendove. Možda čak i jedna ideja – da se napravo thrash metal maraton pod istim naslovom „Virus is my Business“ i da okupi upravo ova imena i počasti fanove dobrom svirkom i after-gig žurkom; da proslavimo odlazak virusa onako kako dolikuje. Za sada, uživamo u kompilaciji.
10/10

Vlad



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

10 najčitanijih

Arhiva