Double Feature (I): Ruggero Deodato



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Strava i užas u džunglama Amazona


Italijanski režiser Ruggero Deodato (1939) je u današnje vreme poznat samo u užem krugu hororista. Iako je iza njega pregršt filmova, iako se kao autor zanimao za više žanrova, Deodato je do danas ipak najviše ostao upamćen kao autor horor filmova. I to kakvih horor filmova! Na prvi pogled beskompromisno brutalni, ovi filmovi su se ipak trudili da prenesu neku dublju poruku. Fokusirajući se na tada (govorimo o drugoj polovini sedamdesetih i prvoj polovini osamdesetih) prilično popularan podžanr kanibalskih horora, Deodato je u svo to krvoproliće, svo to raskomadano meso i u sva ta rasuta creva unosio ideju koja je na prvi pogled bila jasna – antihumanistički enviromentalizam, ljudi kao virus planete, zapadni čovek kao izvor svog zla na savremenom svetu, ... Ali onda, na drugi pogled, Deodato bi nam ipak prodao i ideju o tome da ni u tribalnoj primitivnosti, konzervacionizmu po svaku cenu i ekocentrizmu koji dolazi od nekog osećanja krivice zapadnog čoveka – nema neke stvaarne mudrosti i spasa. Deodato je u osnovi neka vrsta nihiliste, mizantropa koji nam ipak želi reći da je čovek čoveku vuk i da od toga nema nekog stvarnog bega ...

Dva su filma na koje bismo hteli ukazati u ovom prikazu, dva su fima koja ćemo vam predložiti za jedan efektan double feature, baš onakakv kakav vam treba za ove duge karantinske dane kada se čini da je još uvek dosada veći neprijatelj od zaraze!

Prvi i napoznatiji Deodatov film koju bi trebalo da pogledate je danas već kultno ostvarenje Cannibal Holocaust. Radi se o filmu iz 1980. dakle o filmu koji izlazi na vrhuncu popularnosti ovog danas već potpuno zaboravljenog rukavca u nepreglednom toku reke zvane horor filmovi - filmovi strave i užasa. Pre njega, snimljeni su Man from Deep River, Last Cannibal World, Emanuelle and the Last Cannibals i The Mountain of the Cannibal God. Posle njega možemo pomenuti još samo maestralni Cannibal Apocalypse, Eaten Alive! i odlični Cannibal Ferox. Ipak, do današnjeg dana Deodatovo ostvarenje Cannibal Holocaust ostaje delo najveće umetničke vrednosti u ovom danas pomalo opskurnom podžanru.


Jedan od najbitnijih aspekata zbog kojeg je Cannibal Holocaust ostao upamćen do današnjih dana je činjenica da se ovde radi o jednom od prvih – a svakako jednom od ključnih – found footage filmova. U moru fiilmova slične tematike – ostvarenja baziranih na snimcima koji su negde, nekako, nekim čudom nađeni i sada postaju dostupni širokom auditorijumu u svoj svojoj stravi i užasu – Deaodato se ističe jer nam u filmu Cannibal Holocaust zapravo sasvim solidno objašnjava poreklo filmskih traka koje dolaze u ruke poznatom američkom antropologu. Naime u ovom filmu ekspedicija u džungle amazona – mladi istraživači polaze u potragu za izgubljenim plemenima za koje se smatra da su u svojim običajima i ritualima očuvali praksu kanibalizma - polazi po zlu i svi njeni članovi bivaju brutalno pobijeni. Posle određenog vremena za njima polazi u potragu profesor Harold Monroe (ulogu solidno tumači Robert Kerman, čovek poznatiji kao glumac u filmovima italijanske XXX produkcije). Profesor je mnogo iskusniji u lomatanju po džunglama Amazona i poznaje običaje i nepisana pravila koja vladaju mežu divljim plemenima kanibala. Posle malo pregovaranja i uspešne trgovine u ruke mu dolazi nekoliko kanistera sa filmskim trakama koje su snimili članovi prethodne ekspedicije. Profesor odlazi nazad u Njujork i tamo organizuje zatvorenu projekciju gde u gnusnim i jezivim snimcima saznajemo sve detalje propale ekspedicije i sudbine njenih nesrećnih članova ... Dakle ceo drugi deo fiilma je found footage i na kraju, po izlasku iz sale gde je održana projekcija i na kojoj je naređeno da se fiilm spali, ostaje samo filozofsko pitanje profesora Monroa – „Pitam se ko su pravi kanibali, mi ili oni?!“

Po početku bioskopske distribucije, publika se poprilično skandalizovala i Deodato je morao čak da ide na sud da bi zvanično dokazivao da je u filmu sve izmišljeno i urađeno uz pomoć filmskih majstorija, efekata, saradnje sa lokalcima, pravim i autentičnim amazonskim plemenima! Na kraju, ostaje činjenica da je bez ikakve sumnje Cannibal Holocaust jedan genijalni film pa bi - čak i nezavisno od toga što pripada horor žanru - trebalo bi da bude deo svake ozbiljne filmske kolekcije.

Drugi film koji bi mogao da čini ovaj double feature je jedno kasnije ostvarenje Ruggera Deodata – Cut and Run. U ovom filmu se konačno pojavljuju i neki ozbiljniji i poznatiji glumci, što ipak za italijansku produkciju znači američka C lista: Richard Lynch i Michael Berryman. U bioskope je došao 1985. ali je u to doba ipak više sreće imao sledeće godine kao VHS izdanje ... Inače Cut and Run je čudan miks, sa jedne strane sadrži elemente prethodnih ostvarenja U ovom filmu, televizijska novinarka Fran Hudson (Lisa Blount) istražuje šverc kokaina iz Kolumbije u Majami i nakon što stigne na scenu krvavog obračuna lokalne mafije, putevi je odvode u džunglu južne Amerike. Tamo glavnu reč vodi odbegli američki pukovnik Brian Horne (Richard Lynch). Ovaj ludak predvodi pleme domorodaca koji napadaju pogone kartela za proizvodnju kokaina, otimaju drogu i koriste je za svoje svrhe... E sad, pukovnik je bivši pripadnik sekte Peoples Temple Džima Džounsa (Jim Jones) koja je krajem sedamdesetih u Gvajani počinila masovno samoubistvo (u novembru 1978. više od 900 članova ove sekte je umrlo popivši otorov). Pukovnik u sukobu sa kartelom biva ranjen ali ipak uspeva da zarobi TV ekipu koju dovodi u svoj kamp i pokušava da celom svetu prenese njegovu poslednju poruku koja je u duhu učenja Džima Džounsa.

Dakle sve u svemu imamo ovde i elemente filmova Cannibal Holocaust (kanibalska plemena), Cannibal Ferox Umberta Lenzija (droga u južnoameričkoj džungli) pa čak i filma Apocalypse Now (odmetnuti pukovnik koji ima neku svoju filozofiju). Sve u svemu, Cut and Run je solidno ostvarenje i perfesktan parnjak – nešto kao B strana singla - mnogo superiornijem Cannibal Holocaust.

Ruggero Deodaato ipak nije ssvim zaboravljen. Njegov veliki fan je Eli Roth koji mu je odao počasti u dva navrata. Prvo mu je u filmu Hostel 2 dao manju ali veoma učpečatljivu ulogu a onda je i sam pokušao da snimi film iz žanra kanibalskih filmova ali ostvarenje Green inferno (2013) ni iz daleka nije opravdalo očekivanja i hajp koji se oko njega u to vreme stvarao ...

Pogledajte dakle još večeras ovaj Double Feature: Cannibal Holocaust i Cut and Run. I zaboga, nemojte pre toga nikako jesti masne hrane ni piti alkoholna pića obilno!

A noćne more, one su su zagarantovane!

Janko Takač



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

10 najčitanijih

Arhiva