Sigma Epsilon - Svi putevi vode do smrti: Neizbežnost kraja našeg bivstvovanja



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Stanje što se tiče naše mlade thrash/crossover scene je dosta stabilna, iako bi možda neko i rekao da uvek može bolje i više, ali bi onda zvučao kao Vučić - neka hvala. Tome u prilog govore i sve češća izdanja koja se ističu po kvalitetu, čak i za mene koji ne pratim u detalje šta se dešava u tom domenu. Naravno, uvek ima izuzetaka, ovog puta pred vama je EP "Svi putevi vode do smrti" beogradskog benda Sigma Epsilon.

I Stefan i Emil su već nekoliko godina prisutni kao muzičari, stoga nije ništa čudno da su se pojavljivali u raznim inkarnacijama nekoliko bendova i izlazili iz istih. Ipak, oni su oformili ovaj projekat još 2014. godine, a on tek sad dolazi do izražaja, jer su jednostavno kalili zanat negde drugde. Poučeni tim iskustvom su nastavili rad na SE, uz efektni logo, koji zapravo ne upućuje da se radi o thrash/melodic death bendu - vrlo dobar potez. Rezultati su svakako tu.
Ono što sam odmah primetio (uostalom, čitao još ranije) jeste da su Emilu dok je bio u Prisoneru (i radu na odličnom albumu "See the Scars") strašno zamerali zbog boje njegovog glasa i nedostatka tehnike. Čak i da jeste tako, u Sigma Epsilonu se odmah primećuje napredak na svim poljima i da su tu momci (i jedna devojka) jednostavno "svoji na svome", gde oni vode glavnu reč, ali uzimaju u obzir i upućene kritike, koje su, doduše, mogle biti i diskretnije.
Odlučili su se za ovaj korak dok rade na novom konceptu i dugosvirajućem albumu, koji takođe očekujem sa nestrpljenjem.

Moram priznati da mi je ovaj kratki album (veoma poetičnog imena) isprva bio suviše 'napadan', jer sam očekivao muziku nešto sporijeg tempa zbog samog naslova, ali sam se grdno prevario. Produkcijski i uopšte, svim aspektima, album je odlično izveden, stoga zaista nemam zamerku ni na šta i neću dalje naklapati o tome. Kao i kod Prisoner-a, kad već moram da povlačim paralelu, "uzorak" od četiri pesme je i u slučaju Sigma Epsilona dovoljan da se shvati veoma ozbiljno, a razloga za to svakako ima. Pre svega, melodijska i aranžerska rešenja u vidu vrlo britkog neo-thrash-a/melodičnog death-a, riffovanje i solaže su maestralni, harmonijski gledano vrlo interesantno i originalno, usudio bih se reći da fali samo kap koja bi prelila u neki neo-classical, ali se nadam da se to ipak neće desiti - formula je tu, koja ne zamara. Što se tiče vokala, tu je jedna veoma lepa kombinacija clean-a koji se apsolutno uklapa u ambijent albuma, sa kvalitetnom dozom growla, kao kontrast, ne dozvoljavajući da se pesma raspline ni na sekundu. Stajem u odbranu glavnog pevača, čisto da se zna, jer se čovek potrudio - njegova boja glasa je jednostavno takva, i iskren da budem, bolje je što zvuči prirodno, jer i same pesme imaju veću dozu iskrenosti i autentičnosti, ispravite me ako grešim; niko od nas nije ni Dickinson ni Halford, a bilo bi i glupo unižavati sebe i svoj "šmek", jer se nekome ne sviđa. Primetio sam da što više puta preslušam album, uvek ponešto "novo" iskoči u prvi plan, što je samo po sebi znak da je pred nama odlično muzičko štivo, a prostora za napredak uvek ima.

Moja (ponekad) bolesna opsesivnost tekstovima je nešto što čitaoci mojih recenzija moraju prihvatiti (žao mi je, hehehe), i često se desi da ako mi se album i ne svidi u potpunosti (što tu nije slučaj), na neki način ga spasu poetske slike. U slučaju ovog EP-a, tekstovi su jedan od bitnih činilaca i njihov kvalitet je neosporan, pre svega što se prilično oslanjaju na "klasični" diskurs poezije (da ne kažem, školski, ali ne u pežorativnom smislu), naravno, na srpskom jeziku i to govori koliko je bendu bitno da iskoriste zvučnost i bogatstvo našeg jezika u potpunosti. Tokom preslušavanja pesama, možda se po koja nit izgubi, dobar riff "preklopi" stih, ali prilikom direktnog iščitavanja tekstova, tu nema dileme - ozbiljna poezija je u pitanju, biću subjektivan, po mojoj meri. Koliko je muzika prilično moderno komponovana, toliko tekstovi odišu nekom starinskom patinom, ni trunke avangarde, a nije ni potrebna. Zaista sam oduševljen, ali polako sa uvođenjem u obaveznu lektiru. :-)

Sad preostaje i meni i vama da dočekamo čudo od albuma koji sprema Sigma Epsilon, a dotle uživajte u čarima koje nudi "Svi putevi vode do smrti".

Desya Lovorov



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

10 najčitanijih

Arhiva