Album "Hunt" goth metal grupe Evolucija izglasan za album godine u Nemačkoj
Album "Hunt" goth metal grupe Evolucija izglasan za album godine u Nemačkoj

Rotting Christ - Heretics: Bez koraka unazad



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Nije tajna da mi je Rotting Christ omiljeni bend kada su u pitanju ekstremni žanrovi (iz tog razloga ovu recenziju uzmite u obzir kao vrlo subjektivan prikaz njhovog novog albuma). Namerno ne pominjem black metal kao odrednicu njihovog muziciranja, jer veliki znak pitanja lebdi nad tom konstatacijom. Još od albuma “Khronos” braća Tolis koketiraju sa prog, gothic i thrash elementima, dok jedino u tekstovima istrajavaju na anti-hrišćanskim stavovima uz obilje mitoloških i filozofskih tema.

Prošli album “Rituals” je za mene, predstavljao pravo remek-delo modernog metala, pa sam hteo-ne hteo ovaj album morao da poredim sa njim. Iako je, moram priznati, “Heretics” slabiji od prethodnika, uopšte nije loš, naprotiv. Eho “Ritualsa” se čuje i te kako i na ovoj ploči, ali mi se strašno dopada što Rotting Christ nije iskopirao prethodni album, već je probao da se nadoveže na njega, ali istovremeno i da napravi otklon. Rezultat toga su raznovrsnije pesme, beg od monumentalnosti “Ritualsa”, ali izadržavanje gotovo svih elemenata koji su prethodnika činili tako izuzetnim. I na “Heretics” imamo ratničke bubnjeve, “straight forward” rifove, gotovo pravoslavna pojanja umesto pevanja, recitale, ali i besne “growl” delove. Ni ranije se nisu libili da za literalne predloške svojih pesama uzimaju Volterove, Bodlerove ili pesme Vilijama Blejka, a na ovoj ploči su odlučili da “uglazbe”, verovatno najpoznatiju poemu Edgara Alana Poa – “Gavran”, to jest “Raven”. Naravno, ni u ovoj recenziji ja ne mogu da pobegnem od poređenja sa drugim bendovima, jer je to jedan od načina na koji ja opisujem muziku koju slušam, tako da mogu reći da sam na “Heretics” našao sličnosti sa bendovima kao što su – Manowar, u pesmi “Hallowed By The Name” (nije obrada Maidena) (karakterističan heavy epic samo sa crkvenim horom umesto Erika Adamsa 😊 ), “New Messiah” ima šmek Paradise Losta, a sam “ Raven” ima neodoljiv ukus Moonspella, a gitarski solo u njemu je FENOMENALAN.

Sve u svemu, “ Heretics” nikako nije korak nazad. To je jedan odličan, čak može se reći, pitak album, za višekratnu upotrebu, kojem ću se često vraćati jer je etalon modernog metal albuma.

Zoran Popnovakov



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva