Ponekad se pojave filmovi koji su zaista odlični, ali nisu
visokobudžetni blokbasteri sa širokom distribucijom, niti manji nezavisni
filmovi za koje publika čuje kada krene marketinška kampanja za nominacije za
nagrade. Dva takva nova filma su Thunder Road i The Guilty, jedni od
malih filmova koji se na originalni i zanimljiv način bave velikim temama, pa
ćete ih preporučiti poznanicima kada vas pitaju da li ste gledali nešto dobro.
Ovo su filmovi koji zbog svog kvaliteta lako mogu steći kultni status.
Thunder Road je dugometražni
film, baziran na istoimenom kratkom filmu iz 2016. godine. Kratki film u
trajanju od 13 minuta je ovde iskorišćen kao prva scena i snimljen je u dugom
kadru bez prekida. Glavni lik je policajac Jim Arnaud, kog upoznajemo
dok drži govor na sahrani svoje majke.
On je nervozan i izgubljen, i očigledno jako emotivan, pa počinje da plače. Jim pokušava da se povrati i izvede koreografiju koju je smislio uz omiljenu pesmu svoje majke „Thunder Road“ od Brucea Springseena. Pošto ne uspeva da pusti kasetu, Jim odlučuje da improvizuje i recituje pesmu dok pleše, i doživljava nervni slom na očigled ostalih ljudi na sahrani, na kojoj su i njegova mala ćerka Crystal i supruga od koje se razvodi Rosalind. Ljudi fascinirano i zgroženo posmatraju njegov nervni slom, snimaju ga i nisu sigurni kako da reaguju na to.
Nakon fijaska na sahrani, Jim sve više i više gubi kontrolu nad svojim
životom. Očigledno je da Jim nije najinteligentnija osoba, ali je dobar čovek
koji se trudi da živi ispravno i bude dobar policajac, prijatelj i otac. On
oseća krivicu da nije bio dovoljno dobar sin svojoj pokojnoj majci, i ima
problema sa izlivima besa što ga košta posla u policiji. Uz to, on i Rosalind
se bore za starateljstvo nad Crystal i način na koji će je vaspitati.
Jim Cummings koji igra Jima je
takođe scenarista i režiser ovog filma, i on je sjajan u ovoj ulozi, i na
odličan način nalazi balans između drame i crnog humora. Jimov lik je neko ko
će nas frustrirati tokom filma zbog svog ponašanja, ali je u svakom momentu
neko koga možemo da razumemo jer prolazi kroz težak period i saosećamo sa njim.
The Guilty (u originalu Den
Skyldige) je Danski film, koji je snimljen u jednoj prostoriji i sa samo
jednim likom. Iako ovakvi eksperimenti mogu češće da podbace nego da uspeju,
The Guilty ima zanimljivu i napetu priču koja drži pažnju tokom celog trajanja.
Nalik ovogodišnjem filmu Searching, koji je zapravo detektivska priča
ispričana kroz društvene mreže i upotrebu Interneta, i The Guilty je krimi
misterija koju pratimo u realnom vremenu dok glavni lik pokušava da je reši
kroz telefonski razgovor.
Glavni odnosno jedini lik u filmu jeste policajac Asger Holm,
koji radi u telefonskoj centrali i odgovara na pozive ljudi koji zovu policiju.
Shvatamo da je ovo neka vrsta kazne za njega jer mu predstoji suđenje, ali
detalje o tome šta se zaista dogodilo dobijamo tek kasnije. Asger je
eksplozivna osoba, pomalo gruba u kontaktu sa ljudima, i ostale kolege iz
centrale ga ne vole i ne komuniciraju sa njim. U prvih par scena vidimo tipične
pozive – ljudi koji su doživeli saobraćajne nesreće, pijanci i narkomani, i
slično, ali onda jedan poziv menja sve.
Asgeru se javlja žena, koja priča sa njim kao da je dete, i on u
početku misli da se radi o nekoj šali. Ipak, on ubrzo shvata da je žena
kidnapovana i da je jedini način na koji je mogla da pozove policiju taj ako se
pretvara da razgovara sa svojom ćerkom. Asger je ubeđuje da ostane na vezi i da
mu kroz šifre da što je više moguće podataka. Film je pun preokreta koji su
izvedeni na dobar način, i ni u jednom momentu nije dosadan. Jakob Cedergren
kao glavni lik nosi ceo film i odličan je u tome. The Guilty je
Danski kandidat za najbolji strani film na predstojećoj dodeli Oskara, i
pokazuje da za odličan film ne treba veliki budžet, već samo originalna ideja i
dobri glumci.
Milan Đuričić
