Ljubavni juhuhujek



Sviđa ti se? Javi ostalima!

(Radmilo V. Radovanović: „Nedorečeni Orfej“, pesme, „Artprint“, Banjaluka, Republika Srpska, 2017.)

Ugledni banjalučki i srpski pesik Radmilo V. Radovanović (r. 1957. Divin kod Bileće, bivša SRBiH, SFRJ), objavio je svoju dvadesetprvu knjigu stihova „Nedorečeni Orfej“. Za razliku od prethodnih, u ovoj autor još više iznenađuje inventivnošću koncepcije dela. Čini to uvrštenjem uvodne pesme „Ispod  površine“ kolege po peru Nenadić Milana, kojom uspeva raskriliti knjigu i poslednju – „džoker“ – sonet „Na dnu ljetopisa“ iz vlastite pesničke radionice. Kao i svi prethodni do sada, tako je i sintagma ovog naslova iznimno zanimljiva. Pesnik Radovanović sugeriše nedorečenost, odmah na samom početku, posigurno kao najveću vredost pevanja, e da bi joj dodao mitskog junaka Orfeja iz drevne Helade, obdarenog nadljudskim glazbenim veštinama. Neophodno je napomenuti kako se varirana legenda o grčkom heroju Orfeju našla rabljena u fokusu interesovanja, ali sa srećnim završetkom, pojedinih pisaca: Pedra Kalderona de la Barke (El divino Orfeo, 1663),  Valtera Sevidž Landora (Orpheus and Eurudica, 1846-7) i Rajner Marije Rilkea(Sonets to Orpheus, 1923). Međutim kod pesnika Radmila V. Radovanovića dominantni su ljubavni juhuhujek, bol i tiha Patnja za neostvarenom ljubavi Muze - devojke iz svoga, suncem obasjanog, zavičaja...
Najčešće spominjane žene u nadahnuto pisanim stihovima ovog Pesnika su: Majka („Piše mi mati“, „Starica“, „Starica izgladnjela“ i „Rođenje“), zatim Vera, neostvarena ljubav iz mladosti („Gdje si sad“, „Varljiva slika Narcisa“ i „Prohujala ljepota“), Štef(ic)a, u istoimenoj pesmi, kći Bojana i (supruga) Milka („Rođenje“) i Jedna žena („Novi hotel M“). Divljenje ličnostima Majke i žene daje dimenziju topline i nežnosti ovim stihovima... Neosporno je, u „Nedorečenom Orfeju“, Radmila V. Radovanovića postoji složen i kompleksan božanski aparat, nalik onom u  Homerovoj „Ilijadi“. Otuda, samo načitani čitalac može znatno bolje razumeti slojevite pesničke intencije i pesme kroz koje defiluju: Afrodita („Na Balkani“) Melibeja, Niobina djeca, Apolonove i Artemidine osvetničke strijele i Leta („Poziv Melibeji“), Euridika „Nedorečeni Orfej“), Erinije, Hekatonhejri, pas Kerber, Perserfona („Približavanje Erebu“), Himenejeva ruka („Orfejev žal“)... Poetski subjekat Radmila V. Radovanovića deluje nenametljivo i javlja se samo povremeno. Sa merom i uvek napisano „Ja“, funkcionalno je i podseća čitaoce na pesnika u mnogim stihovima i naslovima.
Pesnik Radmilo V. Radovanović je presrećan što: „Mati me tako na Veliku Gospojinu 1957/ Donijela na svijet“ („Rođenje“) čuva ove dragulje svog srca i uma, nudeći ih čitaocima na dlanovima. Iako, nikada neće otvoriti sanduk poklona svoje nesuđene mlade i prve ljubavi Ver(onik)e iz lepe Hercegovine, kojoj šalje ljubavni juhuhujek u stihovima. Određenim da ih napiše, u onaj čas ulaska svetog duha u njegovo telo u Divinu, odrastajući pod uplivom čudesne divinizacije svoje ličnosti od Majke i žena, kojima uzvraća nagrađivanjem pesmama iz (č)iste duše. A kako god mitski Orfej sa Lirom ne uspeva izvršiti svoju misiju, na istovetan je način i Pesnik Radmilo V. Radovanović svestan te nepotpunosti, odnosno, neizraženosti do kraja kojom oplemenjuje vlastitu PoEtiku!

Senahid Nezirović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva