“R'N'R SABOR # 4“, Lučani, 20.07.2018. godine, CRVENI KARTON, KRISTALI, DŽA ILI BU, GOBLINI



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Odmah, u startu da se pohvalim da je ovo bio prvi koncert kome sam prisustvovala posle ko zna koliko vremena 🙂 U Kraljevu se ništa ne dešava, a u druge gradove ne putovah zbog posla i treninga. Umalo ni na ovaj koncert da ne odem. Bilo je nekih razmišljanja da putujem sa Prćom i njegovim drugarima kolima, ali saznadoh da su se oni već organizovali u neki kombi, te nisam želela da im upadam i kvarim planove. Tu iznenadnim telefonskim pozivom upade Gidra, menadžer benda CRVENI KARTON, koji mi je ponudio da putujem sa njima kao izveštač sa lica mesta, ja prihvatih i ... 😀
Sutradan smo se oko pola pet čuli i dogovorili da bi bilo najbolje da ih za sat vremena sačekam na kružnom toku u Ribnici. Ne znajući kojim će putem voziti dalje prihvatih predlog i na brzinu potrpah neke zezalice za deljenje na svirci u ranac, pa put pod noge pošto do tamo ima dobrih pola sata da se šipči. Može to i brže, ali prošle nedelje uganuh nogu, pa sam sada ovako karakušljiva morala da usporim korak. Nema veze. Stigoh na dogovoreno mesto na vreme, posadih zadnjicu na vruć beton, te počeh da zurim u kola koja su nadolazila iz pravca Vrnjačke Banje. Bilo je raznih vozila, ali nijedno sa KŠ tablicama. Taman kada mi pade na pamet da čekanje prekratim jednim selfiranjem ispred mene se zaustaviše kola sa poznatim likovima inside. Zapravo, bilo je pola pola 🙂 Ove napred sam poznavala, ekipu pozadi sam upoznala . Spakovah se pozadi, te krenusmo na daleke pute. Najveći biser je bio kada prođosmo tik pored moje zgrade. Nasmejasmo se toj igri sudbine, šta drugo da se radi. Stevan nas je, čim izađosmo iz Kraljeva, obradovao enormnom količinom melodične muzike sa svog MP3 plejera. Zašto je bilo potrebno izaći iz Kraljeva za to? Jednostavno, u muziku su se mešale neke genetski modifikovane (?) radio stanice, te je normalno slušanje bilo neizvodljivo! Do Mrčajevaca smo išli samostalno, tu se sresmo sa ostatkom CRVENI KARTON ekipe, pa zajedno nastavismo put. Jedan deo etape smo se smorili k'o šišarke pošto smo se vukli zbog radova na putu, a sunce žeži li žeži. Posebno je nagrabusila Stevanova sveže istetovirana mišica leve ruke koja je baš bila na udaru... Da skratim malo... Ma koliko sporo išli i mislili da ćemo zakasniti, stigosmo taman na vreme... U Lučane, a onda je počelo ono lutanje po gradu u potrazi za pravim skretanjem. Vrzmasmo se malo ulicama, ali nas na kraju uputiše gde je trebalo. Stigosmo, istovarismo opremu, pa se onda čoporativno otisnusmo u šetnju jer je tonska proba dobrano kasnila. Računali smo da će C.K. imati tonsku oko pola osam, ali tada su se tek nameštali DŽA ILI BU... ili beše KRISTALI? Nebitno. Otišli smo da kupimo nešto za jelo, za piće, da protegnemo noge... U jednom trenutku Vladica je bio „uhapšen“ od strane malene curice koja je vešto vitlala pravim policijskim pendrekom 🙂 ... Zevasmo po gradu, pa se vratismo na mesto zbivanja, ali se malo šta promenilo. Tonska proba drugih bendova je bila u toku, a vreme za početak svirke se bližilo. Mislim da su „Crvendaći“ počeli tonsku probu pola sata nakon vremena kada je trebalo da počnu nastup, ali su je ipak održali. Sve je zvučalo perfektno! Trk na presvlačenje, pa pravac bina!
 
Pošto sam, kao što već napisah, bila povređena nisam mogla da idem u deo za posetioce, odnosno publiku, ali sam se zato šepurila pokazujući obezbeđenju karticu na kojoj je pisalo „PRESS“, a i bila sam u delu za novinare. Odatle sam mogla fino da slikam, kada sam već bila onesposobljena da skokom propratim muziku ovih omladinaca. A CRVENI KARTON je pokazao da je sa pravom jedan od koncertno najboljih mlađih punk bendova. Na samom početku Stevan je zamolio sve prisutne da u kutiju koja je bila postavljena na šanku, ubace koji dinar kao pomoć devojci iz Lučana kojoj je svaka para zlata vredna zbog lečenja. Publika ga je nagradila aplauzom, a videh da su neki ljudi odmah krenuli ka kutiji i ubacivali šuške unutra. Koliko ko ima, nije bitno ko ja dao više ili manje. Koncert počeše novom pesmom „Ja nikad nisam sam“ čiji tekst nisam znala, ali me to nije omelo da se derendžam u onim delovima za back vokale. Ljudi su ih od starta odlično prihvatili, ali Vlado i ekipa znaju kako i šta treba raditi. Već na sledećoj „Ima nade“ imali su moje nesebičnu pevačku pomoć u dranju ispred bine. 😀 Kako je koncert odmicao ljudi su se sve više opuštali i skakali, a samo oni sa bandažiranom nogom su morali da sve to proprate cupkajući na onoj zdravoj. Ne mogu vam opisati kako mi je bilo krivo što nisam mogla da skankujem ili baš da skačem uz pesme poput „YUGO 55“, „Fenser“ (za koju sam pronašla strašno dobru pevačku foru, no ne izvedoh je jer sam bila na totalno drugom delu bine u odnosu na stepenice, pa bi moje krpetanje i penjanje do mikrofona baš potrajalo), „Devedesete“, „Buđenje“,... Nije bitno za mene, publika ih je prihvatila na najbolji mogući način, a još kada se upališe baklje... Lele boške, kakav sjajan umjetnički dojam!!!  Svoj nastup završiše spletom pesama od legendarnih KUD IDIJOT-a. Tek tu je bilo izginuće!!! Nema ko nije pevao!!! Vladica u jednom trenutku skoči sa bine u publiku, te koji minut posmatra drugare kako se snalaze bez njega. Uklopio se u sekund kada je trebalo da se vrati nazad i da nastavi nastup. Iako je bilo planirano da bend svira samo pola sata, momci su otprangijali dobrih 45 minuta ostavivši i poslednju kap znoja na stejdžu, ali i publiku zadovoljnu što je prisustvovala odličnom nastupu.
 
Nakon presvlačenja i pakovanja instrumenata prošetali smo do obližnjeg restorana. Dok smo se mi gostili mirisnim ćevapčićima, salatom i (poneko) ljutom paprikom, na bini su bili KRISTALI. Njihov nastup smo, eto, propustili, ali sam čula da su imali problema sa bubnjevima, kao i da su svirali fino i da su razmrdali masu svojim dobrim pop pesmicama. Naše gošćenje je dovelo do toga da propustimo i deo nastupa sledećeg benda. DŽA ILI BU su se pripremali da zapevaju „Živeo Staljin“, a mi se nacrtasmo ispred bine. Masa je skakala i pevala sa Sabljarem, bilo je sjajno. Da se ne lažemo, ove novije pesme nisam slušala, pa sam mogla samo da tupkam nogom u ritmu, ali kada su izveli „Ustani i kreni“, „Drugovi“ i „Večna lovišta“ mnogo sam se dobro osećala jer su me vratili u te rane godine kada su mi bili vrh i kada se njihova muzika često orila po stanu Kostića. Rekavši da su im gomilu koncerata otkazali Sabljar je najavio pesmu „Diktatore“ koju je publika odlično prihvatila. Za kraj ostavili su KUD IDIJOTE i pesmu „Za tebe“, ljudi su iz sveg glasa pevali sa njima... FENOMENALNA SLIKA!!!
 
Nagrađeni zasluženim aplauzom napustili su binu, a nakon par minuta na njihovo mesto se usidriše GOBLINI. Njih nisam gledala uživo jedno ihahaj godina, mislim od devedeset i neke, ali su se malo promenili. Od prvog minuta pokazali su da nisu za staro gvožđe, mada njihove nove albume sam jako slabo propratila. Koncverzacija sa publikom bila je na najvišem nivou. Nije se svodila na pusto najavljivanje pesama, već je svaka pesma obrazložena i dat je poneki savet od strane iskusnog Goluba. Poručio je mladima da se klone droge, da se ne zamlaćuju nekim prehrambenim glupostima serviranih od strane drugih zemalja, da poštuju seljake i poljoprivrednike,... A muzika je priča za sebe. Uvežbano, odličan zvuk, odlično horsko pevanje. Kao što rekoh nove pesme nisam znala, ali kada su na red došle „Cipjonka“, „Punk's not dead“, „U magnovenju“, „Dan posle“, „Anja“, „Jagode“, „Ima nas“,... noga me je ubijala od bola, ali sam cupkala i pevala sa njima. Mislim da sam momcima kvarila koncentraciju svojim milim glasom 😀 I oni svoj nastup završiše sa KUD IDIJOTIMA... Da se zna koji bend je svima najdraži!!! Ipak, silazak sa bine nije označio kraj koncerta. Iako je vreme za svirku isteklo dozvoljeno im je da se vrate na binu i otprangijaju još dve ili tri pesme. Niko se nije bunio, ni milicija ni obezbeđenje, a ponajmanje publika koja je litre i litre znoja (ali i piva 🙂 ) prolila uz njihove zvuke. Da napomenem da je došlo do situacije da su neki momci, popivši malo više, počeli da bacaju limenke ka bini. Jedna od njih, puna piva je ljuljnula na mesto gde sam ja stajala par sekundi pre, a pomerih se da se javim na telefon. Hvala ti Buco što si me pozivom sklonila sa mesta pivopadanja 😀
Oko dva sata, koji minut kasnije, trpali smo se u kola spremajući se za put nazad! Naravno, prvo je trebalo proslaviti završetak ovako dobrog koncerta, te to učinismo pevajući KUD IDIJOTE okupljeni oko Stevanovog automobila. Ova trojica iz drugog automobila su još ostali družeći i slikajući se sa prisutnim ljudima. Put nazad je prošao mnogo brže nego kada dolazismo. Verovatno zato što sam kunjala pozadi, jer me je gledanje u liniju na sred puta baš izmorilo 🙂 Kada smo stigli u Kraljevo istovarili su me ispred zgrade, a pre rastanka svratismo u jedini dragstor u Kraljevu „Šampion“ i dobih čokoladicu 🙂 Četvorka iz naših kola je nastavila put ka Kruševcu, zora je svitala, a ja sam bila presrećna što sam nakon dužeg vremena prisustvovala koncertu, pa još ovako odličnom. Iskreno se nadam da je dobra kinta prikupljena za lečenje devojke.
Zahvaljujem se kompletnoj ekipi iz benda CRVENI KARTON pojačanom Gidrom, kao i svim ljudima koji su bili tamo sa nama i pravili mi društvo. SJAJAN KONCERT, šta drugo da kažem!!!
 
Gaca Bx(O)xKx



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva