Metaumetnost Milije Belića u Francuskom institutu



Sviđa ti se? Javi ostalima!

U Francuskom institutu u Beogradu, 21. juna 2018. godine, održaće se prezentacija knjige autora Milije Belića “Izazov modernosti” (New Moment / Arhipelag, Beograd, 2017.).

Belić pripada već tradicionalnoj plejadi srpskih umetnika kojima su ovi prostori u duhovnom smislu ponešto skučeni, nedovoljno otvoreni za nova promišljanja a u kreativnom pogledu ograničavajući. Rođen je 1954. godine u Rudovcima, a diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na slikarskom odseku, 1978. Po sopstvenim kazivanjima, sve to vreme smetala mu je vladajuća moda “barbarogenija”, umetnika zapuštenog izgleda i neuredne spoljašnosti, kojem je talenat dovoljan izgovor za društvene ekscese, neobuzdanost i drskost.

Razočaran studijama u Beogradu, Belić odlučuje da se više-manje samostalno teorijski obrazuje. Odlučno odbacuje nedozrelu estetsku svest i zahvaljujući sretnim okolnostima koje često prate hrabre, zaustavlja se u Parizu, gde pronalazi plodno tlo za svoju poetsko-filozofsku viziju ne samo umetnosti i ne samo umetnosti u svetu, već samog sveta. Skoro pune dve decenije, brusiće Belić samostalni a sveobuhvatni koncept umetničkog poziva i sudbine stvaralačke prakse i uloge kreativnosti u postmodernoj informatičkoj prašumi. Pronašavši uzore, ali i svesrdnu podršku kod profesora i mentora na pariskom univerzitetu, Belićeva jedinstvena teorija umetnosti, zasnovana na fenomenu ritma, dobija konačno priznanje, odbranom doktorske disertacije na Sorboni 1994, sa najvišom ocenom.

Svesrdno dugoročno ulaganje u teorijsku misao, isplatilo se višestruko. Na jednoj strani, Belić je kroz introspekciju sopstvene stvaralačke prakse, uspeo da iskristališe motive i sa nepokolebljivom sigurnošću na teorijskoj podlozi, pronađe snažnu inspiraciju za sopstvene slikarske radove. Put, koji ga je kasnije odveo i ka skulpturi i video-radovima. S druge strane, kao umetnik koji pokušava da svojom svedenom i pročišćenom vizijom obuhvati svu komplekstnost i isprepletanost savremenog sveta, Belić se ne zadovoljava tradicionalnim okvirima u kojima je slika zatočena. U njegovim delima, umetnost prevazilazi granice i ostvaruje aktivnu komunikaciju i sa naukom i sa muzikom i sa filozofijom. Stoga, nikada zapravo ne prekida sa plodnom zapitanošću nad aktuelnim. Rezultati, u vidu brojnih izlaganja na kongresima, članaka u časopisima, i naučno-filozofskih radova, delimično su sakupljeni i u ovoj knjizi. Zahvaljujući takvom angažmanu, Belić je od 1999. član Međunarodnog udruženja likovnih kritičara.

Usidrivši se u Parizu, jednom od centara svetske kulture i umetnosti, Belić ne zaboravlja dug poreklu. Tokom svojih letnjih ferija u Srbiji, trudi se da predavanjima, izložbama i publikacijama aktuelizuje savremenost i u našoj sredini. Čak je i sama tradicionalna trasa Pariz-Beograd, kojom su hodili brojni naši velikani, poput Lubarde, Omčikusa ili Veličkovića, tema brojnih Belićevih istraživanja. U nekoliko je navrata, uspešno odgovarao na pitanja, ko je od naših stvaralaca, koliko, i sa kakvim rezultatima boravio u francuskom glavnom gradu. Tako saznajemo da je Nadežda Petrović učestvovala na jednoj od prvih izložbi fovista, rame uz rame sa Pikasom i Matisom! Podseća nas Belić i da je još kralj Milan Obrenović bio jedan od prvih kolekcionara dela mladih impresionista i da je osobito cenio i pazario Lotrekove radove.

Pored velikih svetskih kolekcija poput Nacionalne biblioteke, Pariz; i Muzeja Satoru Sato, Tome (Japan); Belićeva pisana i slikana dela nalaze se i u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. No, velika je priviliegija i zadovoljstvo i to što uživo možemo da čujemo nekog iz prvih borbenih redova savremenih umetničkih previranja.
Belić u knjizi tvrdi da njegova metaumetnost nije ni filozofija, ni nauka, ni umetnost, već sve to skupa. Francuski institut nas poziva da se uskoro aktivno priključimo ovom autentičnom putovanju ka smislu.

Jovan Pavlović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva