Plastelin



Sviđa ti se? Javi ostalima!

  • Tata, tata...
  • Ne sada, Juniore! Sto puta sam ti rekao da me ne prekidaš kada radim. Ako ne predam ovo gospođi Gruber do utorka možemo da se pozdravimo sa letovanjem ove godine. Što se malo ne igraš sa plastelinom koji sam ti jutros kupio?
  • Ali, igram se, tata. Zato sam i došao. Treba mi...
Čuje se lavež psa.
  • Šta je to?
  • To je Čarli.
  • Čarli?!
  • Da, Čarli. To je moj novi kućni ljubimac. Napravio sam ga od plastelina koji si mi kupio.
  • A-ha. Okeeej... A zašto ti sad ne odeš i ne igraš se još malo sa tim tvojim Čarlijem dok ja ovo ne završim?
  • Zato što mi treba nova majica. Malopre kada smo se igrali Čarli je skočio na mene i ispiškio mi se po majici. Ali mislim da to nije uradio namerno. Mislim da je samo bio srećan. Čak me je i polizao po licu. Mislim da mu se baš sviđa što sam mu ja gazda.
  • Vidi stvarno... Majica ti je skroz mokra. Pa šta si ti to tamo radio, čoveče?
  • Pa rekao sam ti, tata. Igrao sam se sa....
  • Dobro, dobro. Šta god. Bolje da ne budimo mamu. Znaš kako se ona iznervira kada isprljaš odeću. Ajde, sačekaj me tu i doneću ti novu majicu.
Odlazi i vraća se sa novom majicom. Presvlače se.
  • Tako. A sada se vrati u sobu i igraj se još malo dok ja ovo ne završim. Važi?
  • Važi, tata!
*
  • Tata, tata...
  • C... Šta je sad opet, Juniore? Zar se nismo malopre dogovorili da me nećeš više prekidati!?
  • Jesmo, tata, ali Čarli je gladan. I žedan isto. Hteo sam da te pitam da slučajno nemamo neku hranu za pse ovde kod nas?
  • Ma kakva crna hrana za pse, čoveče!? Šta ti pada na pamet!? Ako si gladan u frižideru imaju kobasice od jutros. Slobodno ih uzmi i pojedi. Ionako ti treba gvožđa.
  • Ali, nisam ja gladan. Čarli je...
  • Ti i tvoj Čarli... Kobasice su dobre i za pse. Oni to baš vole. Uzmi i sigurno nećeš pogrešiti. A i Čarli će ti biti zahvalan. Veruj mi.
  • Važi, tata. Hvala ti. Siguran sam da će mu se svideti. Mogu li da iskoristim ovu staru ćasicu za vodu?
  • Ne znam zašto bi pored onoliko divnih staklenih čaša, ali ako si baš zapeo...
  • Hvala, tata, ti si najbolji.
Junior uzima kobasice i vodu i vraća se u svoju sobu. Tata odmahuje glavom:
  • Ah, deca...
*
  • Tata...
  • Da, po stoti put danas, Juniore. Pitam se zašto deca nikad ne slušaju svoje roditelje. Kao da zidu pričam.
  • Meni je više dosadilo da se igram sa Čarlijem i hteo sam da te pitam da li bi mogao da napravim nešto drugo od plastelina. Na primer T-rex-a.
  • Juniore, naravno da bi mogao. To je tvoj plastelin i možeš sa njim da praviš šta god hoćeš. Zašto me ometaš glupim pitanjima.
  • Zato što nemam dovoljno plastelina i zato što bi prvo morao da uništim Čarlijada bi napravio T-rex-a.
  • Jaoj, Juniore,slušaj...Sve je to u redu. Mislim da Čarliju to uopšte neće smetati. Slobodno ti uradi šta god hoćeš i ne brini. Samo me, molim te, pusti da završim ovo na miru. Jel važi? Ne mogu više da ponavljam stvarno.
  • Važi, tata.  Verovatno si u pravu. Čarliju to neće smetati. Ionako smo se igrali skoro ceo dan. Možeš li da mi dodaš plastični pribor za plastelin iz fioke, molim te?  Nožić i testericu. Zaboravio sam da ih uzmem danas.
  • Naravno. Izvoli. Eto, a sad begaj i ne ometaj me više.
  • Obećavam, tata. Uh, jedva čekam da napravim T-rex-a.
  • Da, da i ja isto...
Junior odlazi u sobu sa plastičnim priborom.
*
Tišinu prekida zavijanje i cvilenje psa. Majka iskače iz kreveta i utrčava u sobu u kojoj otac i dalje mirno sedi za računarom i završava svoj projekat.
  • Šta se to, dođavola, dešava!? Kakvo je to zavijanje?
  • Ma, ništa, bre, opusti se. Junior se igra sa plastelinom koji sam mu jutros kupio.
  • Ok, ako ti tako kažeš. Uf! – hvata se za glavu – Dobro je što sam ustala. Umirem od gladi.
  • I ja pravo da ti kažem. Ceo dan sedim za ovim glupim računarom. Ovi projekti baš umeju da iscrpe čoveka.
  • Postaviću sto, zovi Juniora.
  • Evo, samo sekund da još nešto završim...
Majka postavlja sto za večeru.
  • Juniore, večera!
  • Evo me, tata! Gotov sam!
Sedaju za sto. Čuje se bat Juniorovih koraka praćen treskom i grebanjem nečeg ostrog o parket. Junior izleće iz sobe i pun ushićenja pokazuje iza sebe:
  • Mama, tata, ovo je Tobi!
Roditelji gledaju u neverici dok ih iz hodnika odmeravaju sitne, žućkaste oči predatora. Ogromne čeljusti otvaraju se uz potmulo režanje.
  • Tata?!
  • D... Da, Juniore...
  • Mislim da je i Tobi gladan.
Nemanja Danilović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva