Nezirović Senahid: Magičnost (a)for(izm)a



Sviđa ti se? Javi ostalima!

(Stanislav Tomić: „Visina dubine“,  „Prosveta“, Beograd, 2017.)
 
Mladi Stanislav Tomić, zaposlen je kao prof., filosofije u srednjoškolskom centru „Petar Kočić“ Zvornik. Aforizme počinje pisati još kao student Filosofskog „faksa“ Univerziteta u Istočnom Sarajevu, objavljujući ih u „Politici“, „Večernjim novostima“, „Nosorogu“ i „Etni“. Zastupljen je u zbornicima i antologijama od kojih naročito izdvajam antologiju srpskog aforizma za decu Razdeljak i knjigu Bravure duha priređivača prof. Dr Božović Ratka (gde je uvršten među sedam najboljih aforističara u BiH!)
Dosad je objavio: „Zlo, naopako i obrnuto“ (Banja Luka, 2011) i Hvatanje misli (Beograd, 2014). Dobitnik je značajnih književnih nagrada za priču na međunarodnim konkursima (Beč, Austrija, 2011); i priznanja „Satirično pero“ za najbolji aforizam na 10. Međunarodnom festivalu humora u satire u Bijeljini (2011), i „Vibove nagrade“lista  „Politika“ (2013) u oštroj konkurenciji – najbolji mladi satiričar!
Preko šest stotina aforizama najrazličitije tematike, motiva i dužine je uvršteno u ovu sjajnu knjigu koja ne ostavlja čitaoca ravnodušnim. Tomića ubrajam među najozbiljnije mlađahne aforističare, jer predmete interesa pronalazi u svakodnevnom životu, među živim ljudima u svom okruženju. On je erudita koji reaguje na taj način što njegov um, uho i oko saznaju što više o ljudima i svetu u kome preživljava kao prosvetni radnik. Đacima prenosi ogromno Znanje i prosvećuje ih, dok nama, čitaocima, nudi sjajne dragulje svoga duha i srca, iz nepresušnog rezervoara svoga bića. Britkost njegova pera ogleda se u sledećim, briljantnim, tvorevinama:
„U Norveškoj 1% nepismenih. Gdje sve neće stići naši ljudi, Bože dragi!“, „Istina nam se servira. To je naš obrok u narodnoj kuhinji.“; ili: „Žumance je država u državi.“, i „Izvozimo jabuke u evropske zemlje. Čuješ li, sine, jabuko, moja?“ ili: „Ljubav je danas spala na postelju. Znači, na samrti je.“ i „Ubjeđivao je policajce da mu ne pišu kaznu. Ali, tek kad je rekao da ide na književno veče shvatili su kolika je to sirotinja.“ ili: „Nisam ja digitron pa da možeš da računaš na mene.“...
Neophodno je blagosloviti nadahnutog Tomića i svrstati ga do kolega po peru iz starije generacije: Trivunović Vojina, Čotrić Aleksandra, Kela Radenka i Đapo Mirjanu. Njegova mladost je garant da će, u budućnosti koja dolazi zauzeti mesto koje mu pripada među zvezdama aforističarskog neba „brdovitog Balkana“, samo iz razloga što je magičnost (a)for(izm)a koje nudi u skladu sa njegovim književnim mogućnostima i pleni forama!



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva