Therion - Beloved Antichrist



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Obično pišem samo pohvalne recenzije ili pak, iako mi se neki album baš ne svidi puno, nađem neke pozitivne momente i na njima se zadržim nauštrb onoga što mi se ne dopada na ploči. Ovaj put sam rešio da prekinem tradiciju i da napišem par redova o novom albumu švedskog benda Therion - Beloved Antichrist.

Therion mi je u jednom periodu moga života (od sredine pa do kraja devedesetih) bio jedan od omiljenih bendova. Tada su zaredom snimili tri sjajna, gotovo perfektna albuma – Lepaca Kliffoth, Theli i Vovin, i taj simfonični death / doom manir mi je savršeno legao i mnogo puta sam preslušavao ta tri albuma, prvi na kaseti a druga dva sam nabavio na disku pa su se često vrteli u mom plejeru, tada marke ONKYO. Kasnija ostvarenja poput Deggial-a, Sirius-a B ili Lemuria-e su mi se takođe dopadala, ali je već krenula hiperprodukcija koja i dan-danas traje pa nisam imao vremena da ih dobro „sažvaćem“.

Kad sam već pomenuo hiperprodukciju i broj novih izdanja, samo na dnevnom, a kamoli na mesečnom ili godišnjem, onda mi je potez izdavanja albuma odjednom u tri diska i to u formi metal opere, sasvim nerazumljiv. Reći ćete da će pravi fanovi progutati sve što Kristofer Jonson izbaci i tu ste, verovatno u pravu, ali ja odavno ne pripadam toj grupi i trudim se da, koliko mogu, objektivno prilazim svakom preslušavanju nekog albuma, pogotovo otkad se bavim amaterskim žvrljanjem po netu.

Elem, ovo je, dozlaboga, pretenciozan, predugačak i dosadan album da sam drugom slušanju ovog albuma (a zbog objektivnosti sam hteo da ga ponovo preslušam, jer bi bilo neozbiljno sa moje strane da dam sud o nečijem delu samo posle jednog preslušavanja (i ovo je malo, jer svaki album pre recenziranja slušam bar tri-četiri puta, ali ne znam ko bi me naterao da „Beloved Antichrist“ preslušam ponovo odjednom u celini)) prišao oduševljen kao izlasku na skorašnjih –20 stepeni u 6 ujutro i polasku na posao.

Sve razumem, da je ovo jedna zaokružena priča i da ju je verovatno nemoguće ispričati a da traje kraće i razumem ideju jednog sjajnog kompozitora kao što je Kristofer da eksperimentiše sa formom opere, ali sam mišljenja da je ovo pokus koji, eto, nije uspeo.

Prvo, nisam ljubitelj opere i verovatno, nikad neću biti i stoga mi se ne dopada način pevanja na ovoj ploči, a on je gotovo stoprocentno operski. Poneka arija da, ali tri sata u paketu, za mene je previše zaista. Drugo, ni same kompozicije, muzički mi se nisu dopale, jer sam stekao utisak da su više podloga za priču nego pojedinačne pesme, kompozicije koje mogu da žive svoj život samostalno. Naravno, ovde postoji koncept i postoji mnogo fantastičnih konceptualnih albuma u istoriji muzike, ali ovde to nije slučaj. Sama struktura pesama, napravljene da traju tri do četiri minuta (samo tri su duže od 6 minuta) i tako više liče na skice nego zaokružene celine, mi se ne dopada jer je za ovakav „epic“ žanr potrebno više vremena da vas uvuče u priču.

Sreća moja da nisam kupio kartu za skorašnji nastup u Domu Omladine Beograda, jer se priča da će izvoditi samo ovu operu (mada će to ipak biti neviđen spektakl, jer im treba ispomoć klasičnog hora i nekih klasičnih instrumenata) jer kako već rekoh, ne znam kako bih podneo još tri sata slušanja „Beloved Antichrist“-a u paketu...

Zoran Popnovakov



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva