RENT-A-KARA



Sviđa ti se? Javi ostalima!



Lagano sam se protegao u krevetu. Roletne su spuštene do pola. Sunce stidljivo obasjava polovinu sobe. Ne znam koliko je sati. Sigurno je prošlo podne. Pokušavam da ustanem nečujno. Ona spava. Nemam ništa na sebi. Nema ni ona. Povukao sam nehotice čaršav i otkrio je do pola. Na sreću, nije se probudila. Ne znam koliko ima godina. Uostalom, to nije ni važno. Tu je negde, oko šezdesete, tako mislim. Rekao bih to po pegama i opuštenoj koži na rukama. Austrijska baba. Puna kinte. Otišao sam u kupatilo pod tuš. Počeo sam da ribam znoj i prljavštinu. Dušu neću moći da operem nikada, ma koliko se puta istuširao. Trljao sam se temeljno i pogledao ga. Izmučen, prepun vena koje su poiskakale. Pošteno je radio noćas. Pošteno zaradio svaki evro. Moj penis, parče mesa od nekih dvadesetak centimetara.
Ja sam žigolo. U svetu prodaje i kupovine nisam imao mnogo toga na raspolaganju da prodam, a kamoli da kupim. Ništa osim tela...

Rođen sam u malom gradu, u centralnoj Srbiji, sa lošim životom iza, i još gorom perspektivom ispred sebe. Perspektiva ravna nuli. Nikada nisam voleo rano ustajanje i poslove od osam sati u fabrici. Plavi mantil mi se gadio. Živeo sam od danas do sutra, krao Bogu dane, povremeno odrađivao neki poslić čisto da bih preživeo.
Sve do tog poziva. Javila se drugarica iz srednje, Bilja. Devojka koja je na vreme shvatila da ovde nema ’leba. Zapalila je u Beč, ušla u posao, osetila kintu, i setila se prve ljubavi. Trebali su joj ljudi za rad na građevini. Znala je da poznajem i kurtu i murtu, i zadužila me oko pronalaska desetak radnika. Naravno, da i ja pođem sa njima. Uslovi odlični. Plaćen smeštaj i hrana, plus strane dnevnice. Dovoljno da nahvatam gladne ljude za manje od nedelju dana. Papiri su bili gotovi za mesec, torbe spakovane.
Radno mesto, nadzornik na gradilištu. Možeš misliti. Ja koji nisam znao ni mešalicu da uključim, vrzmao sam se sa belim šlemom na glavi kao neko mudo oko zgrada. Danju na gradilištu, noću u Biljinom krevetu. Nije bila lepotica, ali za taj keš koji sam dobijao, morao sam malo i da se žrtvujem. Imao sam kintu a nisam radio, imao sam smeštaj i auto, imao sam pičku na koju nisam trošio keš. San, jebote.
Poludeo sam i počeo da se ponašam kao kreten. Sve češće sam se svađao sa Biljom, sve ređe dolazio na posao. Proradio balkanski mentalitet. Pojačao sam piće, uhvatio se sa nekim Bosancima, malo belog po nosu, tuče po diskotekama, kazina, i malo po malo Bilja me izbacila na ulicu. Jebiga, kao što rekoh, balkanski mentalitet je čudo.
Odvojena kinta se brzo istopila. Ili drugi posao ili ispružena ruka na ulici. Počeo sam da radim kao konobar u hotelu. Ono kao, izvolite, šta ćete popiti, pojesti, ljubim ruke i te fore. Fuj. Mrzeo sam ih sve, ali stisnuo sam zube i trpeo. Jedne subotnje večeri tokom prijema, jedna od redovnih gošći hotela popila je malo više, to jest prepila kao svinja. Zamolili su me da je odbacim njenim autom do kuće. Bolje od pranja čaša sa Šiptarima. Stavio sam je na zadnje sedište, pogledao adresu, proverio na mapi grada, i krenuo. Predgrađe, fensi kraj. Kada smo stigli do vile opasane zidinama, niko nije odogovarao na zvono. Niko nije otvarao. Preturao sam po njenoj torbi, našao ključeve, i uneo je unutra. Kuća kao zgrada. Zamak na tri nivoa. Spustio sam je lagano na krevet. Počela je da me mazi po kosi i ljubi onako pijana. Mirisala je na skup parfem. Nisam znao dobro nemački, ali provalio sam kako želi da ostanem. U mraku nije izgledala toliko staro. Čak je, posle dva pića, bila sasvim ok. Svukao sam sve sa nje, navukao čaršav preko, i bacio se na posao...

Miris kafe me je probudio. Devet ujutro. Otvorio sam oči. Majko mila! Na dnevnom svetlu izgledala je sablasno! Eksirao sam kafu, potražio pantalone. Pružila mi je vizit kartu i 500 evra. Rekla je kako je do sada plaćala 400, ali da ja imam bonus. Kokoška. Nije znala da sam joj sinoć dok je ležala na zadnjem sedištu auta drpio 200 iz novčanika. Uzela je moj broj, obećala da će me preporučiti kod nekih ljudi i da ako sam zainteresovan, mogu dobru lovu da uzmem. Ostalo je istorija...

Poslovne večere, sastanci, zabave. Prvih par puta bilo je mučno. Ispovraćaš sve ono što si jeo prethodnih par dana, udahneš duboko vazduh, i naskočiš na babu čije sise dobacuju do pupka a pička je veličine cipele 47, dok ona svo vreme vrišti šnel, šnel i fantastiš. Bljak. Ojačao sam. Ojačao toliko da sam imao osećaj kako bih mogao da jebem crkotinu, dok oko mene lete mušice. Ušao sam u elitu. Zvali su me dečko sa alatkom. Imao sam svoju tarifu, svoju menadžerku koja je vodila računa o meni a i ja povremeno o njoj. Radilo se svuda. Devojačke večeri, ispraćaji u penziju, standardni seks vikendi po banjama i jezerima. Bez biranja. Koja zavrti kešom njen sam. Ona kupuje snove na jedno veče, mene miris love drži da ne povratim od njene lepote. Rekao sam sebi, par godina najviše, a onda neka kafanica ili neki butik da se otvori, da se polako povučem iz kuplerisanja. Kurva sudbina imala je druge planove...

Sve čega bih se dohvatio bi propadalo. Morao sam da prihvatam poslove i koje pre nisam radio. Da pristanem da me snimaju kamerama, mažu izmetom, da me perverzni dekica bičuje po guzi dok mu zadovoljavam ženu, sve boleštine koje samo ljudski mozak može da smisli. Onda se jedno veče nije digao. Šok. Nikada mi se to nije desilo. Doktor je rekao da moram povesti računa o zdravlju. Pitao me je čime se bavim. Slagao sam da sam menadžer. Preporučio je što manje pića i cigareta. Znači, vijagra na svoju ruku, za svaki slučaj. Bolje to nego da batalim drogu i alkohol. I tako, evo duže od decenije...

Pogledao sam se u ogledalu. Propadaš stari, propadaš. Stomak je počeo da se opušta. Kosa sa strane polako je sedela. Bližio sam se kritičnoj granici četrdesete godine. Uskoro me neće hteti niko. Stizale su mlade snage sa Balkana da popune mesto. Neće mi vredeti ništa ni skupa odela, ni dobre cipele i satovi, ni ponašanje iskusnog švalera. Sve to pada u vodu kada kita prestane da se diže na svaku babu.
Umio sam se ponovo hladnom vodom. Šta ja koji kurac radim? Dokle više? Ima li kraja svemu ovome? Dobro smem da se pogledam u ogledalo a da ne pljunem. To je to. Prestajem!.. Kraj, nema više! Vraćam se kući makar kopao kanale. Jeste da sam ispao đubre, nisam se javljao godinama, ali svi mi dole nedostaju. Majka, otac, sestra, ekipa iz ulice, pivo ispred prodavnice, roštilj kod šiptara. Suza se otela i kanula na lavabo. Nostalgija je zajebana stvar. Vratio sam se u sobu. Probudila se.
- Dobro jutro, ili bolje reći, dobar dan – protezala se u krevetu.
- Dobar dan.
- Tuširao si se?
- Aha.
- Kako si?
- Nije loše... Moram da pođem.
- Žuriš nekuda?
- Tako nekako.
- Sačekaj trenutak.
Iz torbe je izvadila novčanik i počela da maše novcem.
- Ovo je za noćas... Šta kažeš za novi krug? Frizera imam zakazano tek popodne. A ovo je da se malo počastimo.
Kesica sa belim prahom pala je na pod. Pogledao sam je u oči, zatim u oklembešene sise, pa u lice puno bora. Pogledao sam u novčanik na komodi, u kesicu sa drogom. Uhvatio sam je za nogu, po njoj posuo koks. Uvukao sam nepravilnu liniju a ostatak pokupio prstom i utrljao po udu. Jebeš penziju. Ko želi da živi večno?
Novi krug...

Vojislav Vukomanović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva