Ništa ne pitaj, aplaudiraj: The Stone - Teatar apsurda



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Za koliko bendova iz Srbije se može reći da su u samom svetskom vrhu u žanru koji sviraju ? Hm, razmislite dobro. Ja znam za jedan...THE STONE, namerno velikim slovima. Petnaest godina borbe sa vlastitim i tuđim demonima ojačalo je ovaj bend toliko da je on izrastao u monolit koji ponosno stoji na vrhu srpske metal scene. Prošli album „Nekroza“ bio je više nego sjajan i nisam se nadao da će „ Teatar Apsurda“ biti bolji, jer je to bio prilično težak zadatak. Posle nekoliko slušanja moram da priznam da su napravili, ako ne bolji, a ono isto toliko dobar album. A to je vrlo, vrlo teško jer je „ Nekroza“ visoko podigla letvicu.

Na ovom albumu sve je vrhunski odrađeno, počev od omota, preko produkcije, sviračkih kvaliteta (posebno obratite pažnju na vrhunski bubnjarski posao koji je odradio gospodin Honza Kapak, inače Čeh koji je poznat po svojim uradcima u bendovima After Rain i Masters Hammer. Osim bubnjarskih odradio je i produkcijske radove koji su takođe sjajni. Kozeljnikovi rifovi su na nivou kao i obično, a Nefas je toliko artikulisan u svom recitovanju, pevanju, propovedanju da vam buklet sa tekstovima gotovo i ne treba što je velika retkost kada je reč o black metal albumima. Nikako ne treba zaboraviti ni čoveka na bas gitari pod pseudonimom Vrag (inače, trenutno aktivan i u bendovima Infest i In From The Cold) koji samo učvršćuje ritam sekciju ove olujčine od albuma.

Verovatno najjači segment The Stone-a su tekstovi. Oni ovde nisu tek puka pozadina za rifove i zujeće gitare već se može govoriti o pravom pesništvu. Prva pesma na disku – Gavranovo je prelepa i bez muzike. Sjajni stihovi kao recimo „ Pravu reč kujem, donkihotujem, rođen da šeta, mimo sveta, muk mi je himna, tmina – otadžbina...“ približiće vam izrečenu tvrdnju istini. Podatak da je treća pesma po redu, „Moj grob“ komponovana na stihove Ivana Gorana Kovačića samo dokazuje koliko The Stone ozbiljno obraća pažnju na tekstove.

Šta da vam kažem, preslušajte obavezno. Ja sam zaista iznenađen kvalitetom ovog benda koji je postojan već godinama i koji dokazuje da nisu samo maline i ajvar jedina konkurentna roba iz Srbije na svetskom tržištu.

Za kraj, umesto ocene, stihovi iz naslovne „Teatar apsurda“
"BLENI KO TELE, TAKVOG TE ŽELE
NIŠTA NE PITAJ, APLAUDIRAJ

Zoran Popnovakov







Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva