InnerSphere - Balkan Tour 2018
InnerSphere - Balkan Tour 2018

Bezvlašće zlobe same - recenzija albuma "Anarchia Diaboli" benda Bethor



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Godina: 2017
Izdavač: MINER Recordings
Žanr: black metal

Žanrovi ekstremne muzike često trpe pokude i optužbe da im "manjka" originalnosti, pogotovo kada se radi o srpskim bendovima, iako je sam žanr već prošao dva talasa - i uz pretpostavku da je sve "već rečeno". Black metal, kao veoma specifičan podžanr je posebno na meti, jer, zaboga (da ironija bude veća), to mogu slušati samo satanisti i ludaci. Negde i neko se grdno vara, ako i pomisli da je black isključivo verziran za 'metalce'!

Srećom, postoje srpski BM bendovi, koji svojim kvalitetom i upornošću, kao i prepoznatljivošću, odolevaju zubu vremena i koji će pleniti pažnju i onima koji nisu vični neprestanom slušanju isključivo određenog žanra (uzeću sebe za primer, ne zamerite). Nosioci baklje su Bethor, uz The Stone, kao pripadnici starije generacije. Ovog puta, Bethor se obratio vernoj publici albumom "Anarchia Diaboli".

Neću zalaziti u ideološku podlogu pesama, niti me interesuje, istini za volju (i bez ljutnje) - činjenica je da je ovo vrlo dinamičan album iza kojeg stoji jak koncept. Samim tim, uspeo je da ponudi nešto "svežije" u odnosu na druge black metal albume koje sam imao prilike da čujem ove godine. Da se odmah razumemo, Bethor nije ponudio ništa inovativno u opštem smislu, što ne mora značiti da je to loše - naprotiv, ovaj album mi je držao punu pažnju za razliku od izvikanih bendova koji se reklamiraju punom parom, i hvale se brutalnošću - a iza njih ostaju samo razočaranje i monotonija. Imajući u vidu neke ranije pesme koje su bile više grind/black orijentisane, sa DIY produkcijom, po albumu “Anarchia Diaboli” se vidi da je u njega uloženo truda i želja za promenom, što je za svaku pohvalu.

Ono što me neobično privuklo isprva jeste kombinacija reči "bezvlašće" i "vražje", jer prividnu tapiju na korišćenje reči 'anarhija' imaju isključivo punk/hardcore bendovi, reklo bi se. Energija celog albuma je ispresecana sa dva (ili tri) intro-a (pre bih rekao jednim introom i dva intermecoa) u prvoj polovini albuma, dok je sama srž albuma kvalitetni (na momente symphonic) black kakav se i očekuje od veličine kao što je Bethor.
Da ne ostane samo da je sve samo "nabacani skup" blast beat-ova i sirovosti, tu su i synth deonice, koje su doprinele već odličnoj atmosferi, i mene lično podsetile na Windir, koji mi je jedan od omiljenih bendova.

Što se lirike tiče, ovog puta nisam zalazio dublje u analizu, a ono što sam čuo ne izlazi iz standardnog diskursa black metala, otrovne kritike i (što da ne) ismevanje hrišćanstva, otvorene mizantropije i mržnje prema ovom nesavršenom svetu.

Možda će mi istinski ljubitelji lika i dela Bethora, kao i celokupnog black metal pokreta zameriti (nije me mnogo briga, nego sam fin i kulturan čovek), ali moram napomenuti da je album "Anarchia Diaboli" odličan i za - vežbanje!
Šalu na stranu, ovo je veoma ozbiljan uradak, svirački potkovan, sa dostatnom dozom dinamičnosti, koja se često zanemaruje, a ona je u stvari jedan od razloga zašto preporučujem "vražje bezvlašće".

Piše: LAURUS ATRA



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva