Kikin grad: Kikinda



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Narodni muzej Kikinda osnovan je 1946. godine. Smešten je u velelepnoj klasicističkoj zgradi, nekadašnjoj Kuriji, zgradi magistrata Velikokikindskog dištrikta (izgrađenoj 1839. godine), u kojoj su bili smešteni sud i zatvor. Kustosi Narodnog muzeja Kikinda više su nego ljubazni. Lepo će vas dočekati, još lepše ugostiti. Puni entuzijazma, ispričaće vam priču o osnivanju i rastu muzeja, planovima za budućnost, a naročitu pažnju će posvetiti, kako i dolikuje, jednoj dami – Kiki, čuvenoj ženki mamuta, pronađenoj 1996. godine na glinokopu fabrike Toza Marković (koja je u vlasništvu muzeja od 2006. godine). Pošto vas bliže upoznaju sa istorijom muzeja i samog grada, kustosi će vas provesti kroz pet muzejskih zbirki - arheološku, istorijsku, etnološku, prirodnjačku i umetničku – i pokazati vam preko 25.000 eksponata.
Arheološka zbirka najbogatija je zbirka u Muzeju, sa približno 13.000 eksponata iz perioda od mlađeg kamenog doba do kraja srednjeg veka. Formirana je osnivanjem muzeja i obogaćivana zahvaljujući sistematskim iskopavanjima na lokalitetima severnog Banata. Najznačajniji su nalazi iz perioda bronzanog doba (sekire i posude od gline, metalne igle i narukvice, koštane ogrlice), a među njima naročito se ističu eksponati sa nekropole u Mokrinu (gde je otkriveno 312 skeletnih grobova). Značajni su i nalazi zgrčenaca, pokojnika sahranjenih u zgrčenom položanju, pronađenih na nekropoli Podlokanj.
Istorijska zbirka sastoji se od oko 4000 eksponata značajnih za lokalnu istoriju: pisana dokumenta, predmeti i stari novac. Među eksponatima, najistaknutije mesto zauzima Zastava Velikokikindskog dištrikta iz 1867. godine. Na njoj je predstavljen, u središnjem delu, grb Kikinde, a oko njega grbovi mesta nekadašnjeg Velikokikindskog dištrikta. Zastavu je oslikao Pavle Simić (1818-1876), poznati vojvođanski umetnik. Pažnju posetilaca naročito privlače i samostrel iz XVI veka i rog za barut iz XVIII veka.
Etnološka zbirka formirana je odmah po osnivanju muzeja. Sistematskim otkupom i sakupljanjem izrasla je u zbirku od preko 5.000 eksponata. Predmeti su prikazani tako da pružaju celovitu sliku o nekadašnjem načinu života bilo da je reč o zanatstvu, poljoprivredi ili domaćoj radinosti. Pored nameštaja i nošnje karakteristične za određene istorijske periode (prelepa kapa zlatara iz XIX veka, npr.), u ovom se odeljku mogu videti i poljoprivredne alatke, posuđe, posteljina, ali i preteča današnjeg frižidera – sanduk sa ledom u kojem se čuvala hrana. Poseban kuriozitet je maketa suvače – suvog mlina, koji se pokretao na konjsku snagu.
Umetnička zbirka obuhvata oko 2000 eksponata. Od dela likovne umetnosti najznačajniji je legat slika Nikole Aleksića koji je predstavnik epohe bidermajera u vojvođanskom slikarstvu i zahvaljujući čijim portretima je sačuvana slika našeg građanskog društva. U okviru umetničkog odeljenja značajna je i zbirka savremene umetnosti.
Prirodnjačka zbirka je najmlađa zbirka muzeja, formirana je 1995. godine. Njen veći deo čini stara, gimnazijska zbirka koja obuhvata herbarijume, insektarijume i preparirane životinje i ptice. Muzej raspolaže i zbirkom reprezentativnih ruda i minerala – što nas sve u mnogome podseća na Zemaljski muzej u Sarajevu, tako da ovu zbirku lako možemo nazvati Zemaljskim muzejem u malom. Zbirka je više nego impresivna i prava je grehota što se učenici ne koriste ovim svojevrsnim blagom. Koliko bi im učenje bilo zabavnije, lakše i upečatljivije kada bi radili sa materijalom kojim Muzej raspolaže.
Kao posebna muzejska celina izdvaja se suvača, jedini sačuvani mlin na konjski pogon u Srbiji. Tridesetak zadruga učestvovalo je u njenoj izgradnji 1899. godine. Radila je do 1945. godine i svo to vreme bila je središte gradskog života. Muzej upravlja suvačom i organizuje grupne posete.
U ponudi Muzeja su i prodavnice sa raznovrsnim suvenirima sa motivima mamuta, sove utine (pored nje, Mala ušara, Ritska i Snežna sova i Kukuvija mogu se u jesen naći na gradskom trgu i okolini Kikinde), bundeve (za koje je vezan festival i lokalna legenda koja glasi: ako se popnete na dovoljno veliku bundevu - a bundeve u Kikindi su prilično velike - možete da vidite celu Vojvodinu, koliko je ravna), šarmantne maskote Lale i Sose, razglednice, knjige itd.
Najimpresivniji muzejski eksponat je svakako čuvena Kika – originalni ostaci mamuta pronađeni na glinokopu Toza Marković 1996. godine. Posebnu atrakciju čini 3D film „Kikindski mamut“, koji u trajanju od 17 minuta govori o životu i smrti ove čuvene kikindske lepotice. Sama poseta njenim zemnim ostacima svojevrsno je iskustvo – čovek ne može a da se ne naježi pred njenom grandioznom figurom.
Mamuti pripadaju redu Proboscidea – surlaša, čiji razvoj počinje pre 55 miliona godina u Severnoj Africi. Iako srodni savremenim slonovima, mamuti nisu njihovi direktni preci, već potiču od odvojene grane istog porodičnog stabla. Stručnjaci su utvrdili da naša Kika pripada vrsti Mammuthus Trogontherii – stepski mamut, čija je starost oko pola miliona godina. Maksimalna visina odraslog mamuta iznosila je 4,5 metara a težina preko 10 tona (130 odraslih ljudi), što ga je činilo najvećim od svih mamuta. Dugačke i spiralno uvijene kljove posedovali su i mužjaci i ženke. Maksimalna dužina kljova kod mužjaka iznosila je 5,2 metra.
Mamutfest je muzejski festival za decu i porodicu, namenjen školskoj deci, porodicama sa mlađom decom i omladini. Festivalom se obeležava godišnjica otkrića mamutice - publika tada ima priliku da uživa u najuspešnijim muzejskim programima iz zemlje i regiona (izložbama, edukativnim i kreativnim radionicama, kvizovima znanja, muzičkim i dramskim periredbama).
Posebnu muzejsku celinu čini Centar za likovnu i primenjenu umetnost Terra, koji osim izložbene delatnosti, organizuje i istoimeni internacionalni simpozijum skulpture velikog formata u terakoti,  jedinstven umetnički događaj ove vrste, osnovan 1982. godine, na kojem učestvuje od pet do osam umetnika iz Srbije i inostranstva. Održava se svake godine od 1. do 31. jula u Kikindi, u Ateljeu, zgradi nekadašnje fabrike crepa – objektu industrijske arhitekture, izgrađenom 1895. godine i renoviranom 2010. godine. U ateljeu posebnu pažnju privlači peć za pečenje skulptura koja je, sa visinom od 2.5m, najviša u Evropi. Do sada je na simpozijumu učestvovalo preko 200 vajara iz zemalja bivše YU i celog sveta.
U fundusu simpozijuma nalazi se preko 1000 skulptura. Određen broj skulptura izložen je u prostoru oko bivše fabrike crepa u kojoj se održava simpozijum, u parkovima IGM „Toza Marković”, u zgradi SO Kikinda i na gradskom trgu. Jedan deo ovih vajarskih ostvarenja uvršten je u stalnu postavku Narodnog muzeja u Kikindi. Skulpture iz fundusa simpozijuma Terra prezentovane su i na mnogim izložbama u gradovima u Srbiji i inostranstvu.


Tamara Lujak



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva